Kako sve neplodnost može uticati na vezu

Parovima koji imaju poteškoća sa začećem lako je da izgube iz vida koliko je važno da neguju svoje odnose.  Većina bliskih veza će proći kroz faze uspona i padova, u smislu privlačnosti i entuzijazma. Prirodno je da postoje periodi kada Vi ili vaš partner osećate da veza više nije onako bliska kao što je ranije bila, ili da ne dobijate podršku koju ste ranije dobijali.

Samo iskustvo teškoće da se dobije dete ima dubok uticaj na vezu para, i to je jedinstveno za svaki par pojedinačno. Većina parova nije pripremljena za emocionalni preokret pri suočavanju i prihvatanju situacije, kao  ni za lečenje koje sledi. Ovo može uticati na parove na načine koje nisu ni zamišljali, kao npr. kroz društveni ili finansijski pritisak, osećaj izolovanosti, odluke vezane za karijeru (pitanje: da li da prihvatim stresniji posao ili unapređenje?). Takođe, partnerstvo može da se razvija tako da se par drži i raste zajedno, kao i da nauči više o životu i sebi kroz ovo putovanje.

Tu je moguć i emocionalni stres pri donošenju važnih odluka, naročito oko dužine i tipa tretmana ili dogovaranja o tome šta dalje u slučaju da lečenje ne uspe. Parovi se mogu osećati kao da im je život na čekanju, da ih je ovo iskustvo, proces lečenja i potreba za detetom progutalo.

Parovi različito reaguju na životne teškoće koje neplodnost donosi

Par se, takođe, može naći u drugačijim fazama pri nošenju sa poteškoćom da dobiju dete i stoga imati drugačije stavove o lečenju u tom momentu. Na primer, nekada jedan partner želi da isproba sve opcije, dok drugi želi ranije da prekine lečenje.

Neki parovi osećaju da im je veza ojačala kroz zajednički fokus na situaciju i da ih to iskustvo dodatno zbližava; osećaju da mogu da rade zajedno kao tim u svojoj fokusiranosti na lečenje, što rezultuje verom da njihova veza može da izdrži buduće krize sa kojima se mogu suočiti. Mnogim drugim parovima konstantan stres i razočarenje mogu biti poražavajući, i mogu se izolovati jedno od drugog, kao i od ostatka sveta.

Muškarci i žene retko komuniciraju o mislima i osećanjima vezanim za plodnost na isti način. Žene su često spremnije da diskutuju, i ponekad se vrte u začaranom krugu sa svojim mislima o raznim poteškoćama povodom lečenja. Muškarci često čuvaju osećanja u sebi i partneru šalju poruku da neće ili ne mogu da diskutuju o ovim stvarima, stoga muškarac može biti doživljen od strane svoje partnerke kao emocionalno distanciran i istovremeno je manje verovatno da će izraziti svoja osećanja uprkos svojoj dubokoj brizi i posvećenosti partnerki.

Žene žele da pričaju, muškarci se povlače

Žene će često imati neku vrstu oduška pričajući o svom iskustvu sa partnerom, prijateljima i/ili porodicom. Međutim, kada su muškarci u pitanju, njihovi muški prijatelji ponekad mogu pokazivati malo razumevanja. Ukoliko par ima problema usled muškog faktora, mogu osećati potrebu da to taje od porodice i prijatelja. Žene će češće potražiti psihološkog savetnika u ovom periodu zbog potrebe da izraze svoja osećanja i dobiju podršku, a naročito ako su u nemogućnosti da se okrenu prijateljima i porodici. Nije neobično da žena bude veoma zaštitnički nastrojena u ovom periodu kada je partner u pitanju i da oseća da mora da se nosi sama sa svojim besom i frustracijom, kako ne bi još više produbila partnerov osećaj stida i neadekvatnosti.

Komunikacija je ključ svake uspešne veze, naročito kada par doživljava takav životni stres kao što je neplodnost. Većina parova misli da je razgovor o plodnosti emocionalno i fizički iscrpljujući, pa je zato važno poštovati način na koji neko bira da se nosi sa tim.

Vanja Ivanović, master psihologije