Šta je vantelesna oplodnja

Pojava VTO metode (vantelesne oplodnje ili IVF – In vitro fertilization), 70-ih godina prošlog veka izazvala je intenzivnu raspravu o korišćenju metoda asistirane humane reprodukcije i društvenih i pravnih implikacija za koje se predviđalo da će imati. Mnoga od etičkih pitanja koja su tada postavljena i danas su predmet rasprave, a sa svakom inovacijom u tehnologiji otvara se nova dimenzija u raspravi. Asistirana humana reprodukcija – bilo da je insemenacija ili ICSI metoda – odvaja reprodukciju od seksualnog odnosa, ali i dalje uključuje i muškarca i ženu. Osim toga, kod VTO i srodnih tehnika, oplodnja se odvija izvan tela, što znači da muške i ženske polne ćelije, kao i nastali embrioni, mogu postati predmet ispitivanja, manipulacije i istraživanja. Iz tih razloga, neki ljudi odbacuju metode asistirane humane reproducije kao moralno neprihvatljive. Takve primedbe obično u osnovi imaju verska ubeđenja ili tradicionalne pretpostavke o prirodi odnosa i uloge porodice. Čak i oni koji su prihvatili ideju o in vitro oplodnji kao lečenju neplodnosti kod heteroseksualnih parova, mogu biti rezervisani kad je u pitanju ovaj vid lečenja kod nekih drugih osoba ( na primer:  singl žena, žena u postmenopauzi ili homoseksualnih parova). U mnogim zemljama danas, ove kategorije su isključene iz razmatranja.

Prigovori se često temelje na unapred stvorenim idejama o tome šta čini porodicu. Međutim, u stvarnosti, porodice jako variraju u svom sastavu, pa u mnogim zemljama i ne postoji uverljiv dokaz da deca iz konvencionalnih porodica bolje prolaze u životu. Ovakva razmatranja su, međutim, i dalje veoma daleko od stvarnosti u Srbiji, jer smo mi i dalje tradicionalno postavljeno društvo.

Saznaj više:  Tri reči pomoću kojih mogu da se opišu žene koje prolaze kroz VTO

Ipak, same tehnike asistirane humane reprodukcije pokreću niz problematičnih pitanja.  Na primer, kada se embrioni formiraju izvan tela, šta se može učiniti s onima koji nisu vraćeni u matericu? Da li je prihvatljivo da se koriste za istraživanja? Da li se mogu donirati drugom neplodnom paru? Da li bi trebalo da budu zamrznuti za sledeći pokušaj? Ili ih treba uništiti? I ko ima pravo na te odluke, donori jajne ćelije i spermatozoida, medicinska struka ili, možda, zdravstvene vlasti? U mnogim zemljama nerešena su pitanja porekla i legitimnosti dece rođene na ovaj način, a uz pomoć donora. Prema nekim istraživanjima, mnogi parovi koji su dobili dete na ovaj način, radije bi da to dalje ostane tajna, a, čak, ne bi ni rekli detetu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *