Poremećaji štitaste žlezde često mogu da dovedu do problema sa plodnošću.
Dva osnovna hormona štitaste žlezde su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Njihovu proizvodnju reguliše hormon hipofize tireostimulišući hormon (TSH). Ukoliko se smanji produkcija T3 i T4 hipofiza proizvodi veću količinu TSH nastojeći da stimuliše štitastu žlezdu na pojačan rad. Ako štitasta žlezda to ne može da učini, nivo TSH sve više raste što može dovesti do gušavosti (povećanja štitaste žlezde).
Uticaj rada štitaste žlezde na plodnost
Čak i vrlo male promene u koncentracijama slobodnih hormona štitaste žlezde izazivaju velike promene u nivou TSH, stoga je naročito pogodan za ranu dijagnostiku ili isključivanje poremećaja u centralnom regulacionom krugu između hipotalamusa, hipofize i štitaste žlezde. Štitasta žlezda može lučiti previše hormona i dati sliku hipertireoidizma, ili premalo, i dati sliku hipotireoidizma. Simptomi odražavaju prebrz ili prespor metabolizam. U zavisnosti od toga koliko je ozbiljno ravnoteža narušena, simptomi mogu biti suptilni, a stanje godinama neotkriveno.
Hipotireoza
Hipotireoza, smanjeni rad štitaste žlezde, je najčešći poremećaj štitne žlezde. Usporen metabolizam se može manifestovati kao zatvor, obilnije menstruacije, debljanje, smanjenje apetita, letargija, depresija, kognitivni problemi, umor, suva koža, nepodnošenje hladnoće ili bolovi u mišićima. Hipotireoza može uzrokovati neplodnost tako da sprečava ovulaciju, čak i kada su menstruacije redovne. Neke žene sa premalo aktivnom štitnom žlezdom mogu imati povišenog nivoa prolaktina, višak prolaktina može sprečiti ovulaciju i otežati začeće. Jedan čest uzrok hipotireoze je Hašimotov tiroiditis. Hašimotov tiroiditis je klasifikovan kao autoimuna bolest, jer se telo okreće protiv sebe, stvarajući antitela koja napadaju ćelije u štitnoj žlezdi i usporavaju proizvodnju hormona štitne žlezde.
Hipertireoza
Hipertireoza je stanje pojačane funkcije štitaste žlezde kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitaste žlezde. Simptomi koji dominiraju su: nervoza, nemir i emocionalna nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje, preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine; ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (aritmije); krvni pritisak obično umereno povišen; stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težini; koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo); kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta; česte su nepravilnosti menstrualnog ciklusa, žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea). Jedan od najčešćih uzroka hipertireoze je Gravesova bolest, autoimuna bolest koja utiče na celu štitastu žlezdu.
Otkrivanje poremećaja štitaste žlezde
Poremećaji štitaste žlezde lako se otkrivaju sa nekoliko jednostavnih krvnih testova koji mere nivo hormona štitaste žlezde T4 (tiroksin) i TSH (stimulišući hormon štitne žlezde). Tu je i krvni test koji proverava prisutnost antitela štitaste žlezde. Visok nivo tih antitela je tipična za bolest štitaste žlezde, Hašimotov tiroiditis (sindrom), što uvek rezultira hipotireozom. Ako je štitasta žlezda premalo aktivna, lekar će propisati neki oblik sintetičke verzije hormona. Kod preteranog rada štitaste žlezde terapija funkcionišu na način da uspori izlučivanje hormona štitaste žlezde. Radioaktivni jod u suštini usporava proizvodnju hormona.
Piše: dr Ivana Đurđević Starović, spec. ginekologije i akušerstva, medicinski urednik sajta www.hocubebu.rs
Postovanje doktorice,
imam pitanje u vezi sa ovom temom: da li TSH utice na zacece ili ne? Rekla bih da su podeljena misljenja, jer, doktor na 2stepenoj komisije me je vratio po misljenje endokrinologa upravo jer mi je TSH varirao -u jednom testu je bio 2.908 mIU/L, u drugom 3.93 mikroIU/ml, zatim 4.560 mikroIU/ml, zatim 2.011 mIU/L. Endokrinolog mi je tada dao da pijem Eutirox, a nakon terapije, nisam uradila proveru, jer sam krenula u postupak VTO, a doktorka koja me je vodila nije to ni trazila. S obzirom da sam zbog pripreme za aspiraciju morala da uradim krvnu sliku, trazila sam tad da mi provere i TSH, bio je 3,4 mikroIU/ml.
Zanima me da li su ove vrednosti TSH prihvatljive, da li moraju da budu ispod 2 da bi doslo do zaceca?
Radila sam sada prvi put VTO, i nije mi uspelo. Imam 37 godina i do sada nikad nisam ostala u drugom stanju.
Takodje, radila sam 2 puta OGTT test, gde mi je rezultate ocitala doktorica sa ginekologije, koja ima misljenje da mi insulin nije dobar, a glukoza jeste: insuln u 0 min = 2,6 uIU/mL, u 120 min =23,4, a u drugom testu, insulin u 0 min =7,2 uIU/ml, u 120 min 36,4. Tad mi je TSH bio 2,05 mikroIU/ml. Oba rezultata sam nosila kod dva razlicita endokrinologa, oboje su imali misljenje da to nije nista strasno, da izbegavam secere i da je to dovoljno. Ja se tako i ponasam, ne jedem nista slatko, osim slatke jabuke, ne jedem cak ni grozdje i lubenice jer su puni seera, izbegavam bela brasna, ali ne potpuno.
S obzirom da mi ginekolog (ne onaj koji me vodi kroz VTO) govori da taj poviseni insulin nije dobar, a endokrinolozi govore da to nije strasno, ja sad nisam nacisto kako treba da se ponasam, posebno posle sad ove neuspesne VTO, koja je do samog kraja tekla lepo i uredno.
Zahvaljujem Vam se na odgovoru