Posle upoznavanja, kad kažemo kako se zovemo, koliko imamo godina, gde radimo, najčešće sledi pitanje: “Imate li decu?” Za jedan broj ljudi ovo pitanje može da izazove oluju, da bude bolno, da bude toksično.
“Ne” – može da bude odgovor uz brzu promenu teme, ma kakav da je unutrašnji dijalog.
“Ne, ali se nadamo” – ostavlja otvorena vrata za upitan pogled, nova pitanja koliko dugo pokušavamo da postanemo roditelji. Može biti upakovano sa saosećanjem, ali uz nespretno tešenje: “Možda je tako najbolje!” ili još gore: “Ko zna zašto je to dobro!”
#onokad pitanje “Imate li decu?” zvuči kao udarac
Različiti tipovi ličnosti će različito reagovati na emocionalne izazove neplodnosti. Ali, ono što je zajedničko svim parovima koji se nose sa ovim problemom je osećaj izolovanosti. Sistem podrške koji je dovoljno elastičan, pozitivan, a istovremeno stručan i efikasan je nešto što u našoj zemlji ne čeka parove u postupku VTO. Otuda potreba za društvenom akcijom hocubebu.com. I mesto psihologa, odnosno psihoterapeuta u timu je nezamenljivo.
Vrednost psihoterapije u našoj javnosti se ne vidi jasno. Sa jedne strane, postoji zaziranje da će nas okolina automatski proglasiti “neuračunljivim”, ukoliko potražimo psihološku pomoć. Sa druge strane, psihoterapija se doživljava kao uzaludno trošenje vremena i novca. Zar iskren prijatelj ne može više da nam pomogne od nekoga ko tek treba da nas upozna? Nažalost, ne može.
Čak i kada je dobar slušalac i kada je dobronameran, prijateljski razgovor neće moći da isprati sve potrebe koje imaju parovi u postupku VTO. I prijateljima i široj rodbini je u ovom slučaju potrebno savetovanje kako da hendluju različite krizne momente, te su i oni ciljna grupa budućeg sajta.
Ono što prvo moramo da rušimo je predrasuda da “zdravoj populaciji” nije potrebna pomoć psihoterapeuta. Psihoterapija je ugovorni odnos izmedju stručnjaka i onoga ko ima simptome nekog mentalnog poremećaja (radi lečenja), ali i onoga ko ima probleme koji mogu dovesti do poremećaja (radi prevencije).
Stručnjak je psiholog ili psihijatar koji je završio neki modalitet terapeutske edukacije. Ni psiholog posle završenog fakulteta, ni psihijatar, posle završenog medicinskog fakulteta i specijalizacije iz psihijatrije nije automatski spreman za psihoterapiju bez dodatne edukacije.
Svi mi, cela populacija, smo druga ugovorna strana, jer je pravo na psihoterapiju deo univerzalnog ljudskog prava na pomoć. Svi smo mi Penelope, koje danju pletu, a noću paraju svoje pletivo, samo što smo obično svesni samo pletenja. Psihoterapeut je tu da delujući iz pozicije poštovanja, ostvari odnos u kome ćemo osvetliti i ta noćna rasplitanja.
Potreba za reprodukcijom i dileme vezane za potencijalno roditeljstvo, njihova visoka pozicija na skali smisla života duboko definišu naš identitet i naš doživljaj vrednosti, te su visoko rizične za naše mentalno zdravlje. Neplodnost ima mnogo lica. Često se o njoj razmišlja kao o “nevidljivoj nesposobnosti”, jer se nerado tema poteže i između partnera. Vezana je i za našu seksualnost, koju nepravedno doživljavamo kao nešto nižerazredno, životinjsko i svakako bez mogućnosti kontrole.
Ako smo samo kolica za gen, a ne mogu da postanem roditelj, koji je smisao mog boravka na ovoj planeti? Neplodnost može biti i sekundarna. Gubitak bebe koliko god dana da je trudnoća stara aktivira rad tuge kod oba roditelja. I dok postoje rituali u kojima oplakujemo svoje bliže, parovi koji pate u raznim fazama VTO nemaju adekvatne socijalne modele, nego moraju da pronalaze sopstvene mehanizme tugovanja. A tek izgubljene nade i razočarenja koja su sastavni deo višegodišnjih pokušaja, kako da se prežive bez posledica?
Emocionalna iskušenja u VTO tretmanima su ispit koliko smo stabilni, koliko smo integrisani kao ličnost. I dok se ne nađemo u toj situaciji, ne znamo to sa sigurnošću. Možda će nas sačekati neki ego-distoni sadržaj, koji će dobiti energiju i prešavši granice našeg Ja, uzdrmati nas iz korena….VTO je svakako hrabar put, ali i najhrabrijima treba pomoć.
Psihoterapeut može da pomogne da odgovor na pitanje:” imate li decu?” kakav god da je, bude bezbolan i to je dovoljan razlog da bude deo VTO tima.
Slika je preuzeta ovde
Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik