Ljudi su spremni da učine mnogo toga da bi ostvarili potomstvo, a ukoliko do željenog potomstva ipak ne dođe, teško je ne osetiti se frustriranim, odnosno uskraćenim za posedovanje nečega što je najvrednije i najvažnije u životu. U takvim slučajevima bi, čak, bilo neprirodno da izostanu reakcije kao što su tuga, strah, bes, anksioznost ili, pak, osećanje krivice.
Osećanje krivice se može javiti nakon saznanja da problem steriliteta postoji kod jednog ili oba partnera ili nakon neuspelog pokušaja vantelesne oplodnje, bilo da je u pitanju prvi ili neki ponovljeni pokušaj. Kao takvo, osećanje krivice je prilično nezdravo i neprijatno stanje jer može predstavljati uvod u neku vrstu samokažnjavanja, depresivnog stanja, ili može izazvati potpuno prebacivanje odgovornosti na partnera koji ima problem. Udruženo sa anksioznim stanjem, ovo osećanje može postati noćna mora za osobu kod koje se javlja. Kada se jednom pojave, jako je teško otarasiti se misli koje izazivaju osećanje krivice i, ma koliko želeli da ih se rešite, one će se iznova javljati. Zato pokušaji da jednostavno ne mislite na to neće uroditi plodom, pa misli koje vam zadaju takve teškoće morate prihvatiti kao nešto što će biti sa vama određeno vreme, ali što će vremenom isčeznuti ili, bar, neće predstavljati problem ni kada se prisetite. Osećanje krivice se najčešče javlja iznenada, pa osim što može biti jedan od uzročnika javljanja anksioznosti, mnogo je češći slučaj da će se javiti kao pratilac već razvijenog anksioznog stanja. Udruženo sa anksioznim stanjem, osećanje krivice će vam otežati kontrolisanje emocija, pa vaše emocije mogu postati prenaglašene i, kao takve, teške za kontrolisanje.
Postavlja se pitanje kako se osloboditi osećanja krivice. Za početak biste morali malo realnije sagledavati stvarnost i sebi približiti neke činjenice koje vam mogu pomoći kako bi osećanje krivice moglo početi da iščezava.
Shvatite da je vaše osećanje krivice zapravo posledica dugotrajne emocionalne iscrpljenosti i da je to osećanje uglavnom preterano i da nije realno.
- Pokušajte da shvatite da vi uopšte niste krivi i da niste nekakva grešna osoba koliko god vam to vaše prenaglašene emocije govorile.
- Zamislite šta bi se desilo sa ovim svetom kad bi svi počeli da razmišljaju na način na koji vi razmišljate i da svi postanu zarobljeni tim nesnosnim osećanjem krivice. To nikako ne bi bio lep prizor i svet bi postao nepodnošljivo mesto za življenje.
- Ne možete nikada pasti toliko nisko, a da ne budete u stanju da ustanete i sve pokušate iznova. Što je naš pad teži i bolniji, utoliko će više napora biti potrebno da se oporavimo, ali će se na kraju to isplatiti jer možemo izaći kao mnogo snažnija osoba ,u potpunosti oslobođena osećanja krivice.
- Nikada ne smete dozvoliti sebi da budete obeshrabreni. Budite što staloženiji i mirniji, prihvatajte sled događaja onakav kakav i jeste. Ponekad će vam se učiniti da je osećanje krivice nestalo da bi se u sledećem trenutku pojavilo još snažnije. Nemojte da vas ovo začudi, a u takvim trenucima podsećajte sebe da vaša krivica zapravo i ne postoji i da je to osećanje izazvano spletom neprijatnih događaja i pod pritiskom snažnih i nekontrolisanih emocija.
- I ne zaboravite, vaše misli i želje oblikuju vaše radnje i akcije koje preduzimate. Dok god čvrsto i jasno želite da se oslobodite osećanja krivice, imate u „svojim rukama” sve što je neophodno da se ta želja i ostvari.
Autor: Vladimir Joić, psiholog
Osećanje krivice je skoro neizbežno u ovoj situaciji i teško je, ali ne i nemoguće, izboriti se sa njim. Ovaj takst na veoma inspirativan način podseća da treba osvestiti uzrok i svrhu ovog osećanja i na vreme ga staviti pod kontrolu ličnih snaga.
Ja imam 36 godina, i vec deset godina bezuspesno pokusavamo da dobijemo bebu. Iza sebe imam nebrojeno neuspelih folikulometrija, insiminacija, i ood pre par meseci i neuspeli pokusaj ivf. Ranijih godina nismo imali zdravstvenih problema, sad vec imam nizak amh. Nekako, nikad nisam sumnjala da ivf nece uspeti, a sad kad nije uspela ne mogu da se sastavim od tuge. Suprug mi je velika podrska, ali ja ne mogu da se pomirim sa tim da ja budem glavni krivac sto on nema potomstvo. Ja licno nemam problem sa tim da ja nemam dete, ali ne mogu da se nosim sa teretom odgovornosti i grize savesti da njemu bude uskraceno potomstvo. Da se razumemo, ja nastavljam sa pokusajima, vec smo u toku priprema za drugu vto, ali se plasim. Svesno smatram da bi bilo posteno da ga ostavim da pokusa sa drugom zenom, ali, previse ga volim i volim nas zajednicki zivot da bih ucinila takav potez, i sad sam sva rastrzana izmedju moralne obaveze i licne srece. Kako da nadjem izlaz iz ove mucne situacije u kojoj sam se nasla?
Boriti se sa infertilitetom nije nimalo lako! Nastojte da budete što bliži sa svojim suprugom i da kroz sve prolazite zajedno. Ne odustajte od pokušaja da ostvarite potomstvo i imajte vere! Uvek mozete pozvati nase psihologe na telefon 011 7852 761.
Srdačan pozdrav!