„Dobre“ bakterije protiv „loših“

Bakterijska vaginoza je najučestalija vaginalna infekcija kod žena u reproduktivnom periodu. Ona ne predstavlja klasičnu vaginalnu infekciju, već neravnotežu vaginalne flore, to jest, kada prevlada rast neke od bakterija. Vagina obično sadrži većinom „dobre” bakterije, i nekoliko “loših ” bakterija. Bakterijska vaginoza se razvija kada se poveća broj „loših” bakterija u odnosu na „dobre”.  Lactobacillus, „dobra bakterija“ metaboliše glikogen u mlečnu kiselinu u vagini i održava normalni vaginalni pH koji osigurava prirodnu odbranu od „loših” bakterija.

„Dobre“ bakterije protiv „loših“

U normalnim uslovim, pH vrednost vaginalne flore kreće se od 3.8 do 4.4 i sredina je kisela. Ova kiselost štiti vaginu od infekcija, a održavaju je laktobacili koji proizvode mlečnu kiselinu. Zbog toga su laktobacili („bakterije mlečne kiseline”) izuzetno važni „stanovnici” vagine. Kada odbrana oslabi, ostale bakterije prisutne u vagini (Bacteroides sp, Peptostreptococcus sp, Gardnerella vaginalis, G. Mobiluncus, ​​Micoplasma hominis) se počinju umnožavati i uzrokuju simptome. Otprilike 50 odsto žena ima Gardnerellu vaginalis u svojoj vaginalnoj flori, ali ne razvije infekciju.

Ukoliko u vagini nema dovoljno laktobacila, ili iz nekog razloga pH vrednost poraste (sredina postane baznija), kao na primer pod uticajem semene tečnosti, Gardnerella vaginalis i druge bakterije koje izazivaju BV se mogu namnožiti. Kada se pH vrednost popne do oko 5 ili više, postavlja se dijagnoza bakterijske vaginoze. Antibiotici širokog spektra mogu uništiti “dobre ” bakterije, narušiti normalnu vaginalnu floru i uzrokovati nastanak bakterijske vaginoze. Prečesto pranje, preduga upotreba tampona, intrauterini kontraceptivni ulošci, dijafragme i slično mogu narušiti tu ravnotežu.

Saznaj više:  Ovarijalni hiperstimulacioni sindrom

Bakterijska vaginoza se takođe povezuje za učestalim menjanjem seksualnih partnera, te nekorišćenja prezervativa tokom polnog odnosa.

Neprijatan miris, znak da loše bakterije pobeđuju

Tipičan simptom bakterijske vaginoze je neprijatan miris na ribu iz vagine, kao i pojačan vaginalni sekret (u većini slučajeva sivkasto bele boje). Svrab u vaginalnoj regiji (na ulazu u vaginu) nije uobičajen, ali se često takođe javlja. Bakterijska vaginoza i njen visok pH mogu dalje voditi ka drugim udruženim infekcijama (npr. trihomonijaza, HPV) pa je zato vrlo važno da se ona izleči.

Postoje dijagnostičke metode kojima se utvrđuje postojanost bakterijske vaginoze. Tokom pregleda lekar uzima uzorak iz vagine i pomoću njega može se utvrditi bolest. Takođe, tokom pregleda lekar može uočiti znakove bolesti, kao što je belo-sivi iscedak.

Bakterijska vaginoza leči se antibioticima koje prepiše lekar. Uopšteno, kod bakterijske vaginoze nije potrebno lečiti muškog partnera.

Najnoviji pristup obnavljanju vaginalne mikroflore je podizanje količine laktobacila probioticima. Po definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi, tzv. “dobre” bakterije, koje, primenjene u adekvatnoj količini, imaju povoljne efekte na zdravlje domaćina.

Dakle, probiotici se koriste i u cilju sprečavanja nastanka, odnosno ponavljanja bakterijske vaginoze ili vaginalne kandidijaze, kao dva najčešća oblika genitalnih infekcija kod žena. Novost je, takođe, da se mogu uzimati oralno. Tehnologija izrade kapsule mora zaštititi mikroorganizme pri prolazu kroz probavni sistem, a probiotički sojevi moraju biti odabrani prema sposobnosti ciljnog efekta u urogenitalnom području žene.

Saznaj više:  Ureaplazma, najmanja bakterija koja može uzrokovati sterilitet

„Dobre“ bakterije protiv „loših“ Bazirano na nizu naučnih radova i kliničkih ispitivanja, danas su u svetu poznata i priznata dva probiotička soja koji udovoljavaju navedenim zahtevima – Lactobacillus rhamnosus GR-1 i Lactobacillus reuteri RC- 14. Ova dva probiotska soja bakterija, proizvod su dvadesetogodišnjeg istraživanja kanadskih naučnika, a njihov pozitivan efekat na urogenitalni sistem, dokazan je u velikom broju kliničkih istraživanja.

Probiotik takvih karakteristika na siguran i praktičan način pruža ženi mogućnost kontrole nad svojim intimnim zdravljem.

Piše: dr Ivana Đurđević Starović, spec. ginekologije i akušerstva, medicinski urednik sajta www.hocubebu.rs

2 thoughts on “„Dobre“ bakterije protiv „loših“

  1. Pronađena mi je escherichia coli u brisu vagine i to u velikom broju.Često se javlja,malo je izalečim pa se pojavi opet.Kako da se oslobodim.

    1. Draga Snezana,
      Uzimajte terapiju u trajanju od minimum 10 dana. Takodje je potrebno i da partner uradi bris uretre i spermokulturu.
      Srdacan pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *