Da li možemo da prevaziđemo strepnju?

Nakon neprijatnog saznanja da postoji problem neplodnosti, život para koji se suočio sa tom bolnom činjenicom počinje da se menja u manjoj ili većoj meri.

Iako je neplodnost nešto od čega se, sasvim sigurno, ne umire, paru koji želi potomstvo, a nije u stanju to da ostvari na uobičajen način, predstoji neizvestan period i veliko iskušenje kako bi istrajao u borbi za ostvarenje želje. Nevolja više je što se napetost, izazvana problemom lečenja steriliteta, lako prenosi na sve oblasti života koje su do tada odlično funkcionisale, pa počinju da se uočavaju određene poteškoće.

U jednom trenutku ceo život para fokusira se na jedno jedino pitanje:

Da li ćemo dobiti bebu?

I upravo to pitanje najčešće izaziva strahovitu strepnju kod jednog ili oba partnera, jer paru predstoji neizvesna borba, a pritom im niko ne može garantovati da će završiti pozitivnim ishodom. Strepnja jeste jedno od osećanja koje se ni na jedan način ne može opravdati, jer ono predstavlja samo dodatak našem strahu da će se desiti ili možda neće ono čega se plašimo, a da, pritom, na ishod ne možemo ili, pak, minimalno možemo da utičemo.

Iako znamo da neke stvari ne možemo promeniti i da, realno, ne zavise od nas, mi i dalje strepimo, strahujemo, jednostavno smo nepomirljivi sa sudbinom. Zato, lečenje steriliteta i predstavlja misiju koja traži izdržljive borce, dugoprugaše, pa je neophodno pronaći načine kako to neprijatno stanje strepnje prevazići na što adekvatniji način kako bi se snaga para usredsredila na donošenje pametnih odluka, kao i za nastavak borbe. Nažalost, neretko se dešava da par ne uspeva da se izbori sa talasima stalne strepnje, čime svoju, već dovoljno složenu situaciu, još više komplikuje.

Strepnja je stanje koje se karakteriše osećanjem unutrašnje napetosti, straha, preplašenosti da će se nešto strašno desiti i da će borba za ostvarenje potomstva biti uzaludna. Prisutna je određena vrsta pripravnosti, stalni oprez, jer je prisutno uverenje da se stalno sprema neka opasnost koja će ugroziti do tada uloženi trud. Takvo stanje je posledica nagomilanog stresa. Osoba koja se nađe duži vremenski period u ovakvom stanju kod sebe može primetiti neke naizgled veoma čudne i uznemirujuće osobine, što može izazvati pomisao da se zauvek promenila i da će ostati takva. Na sreću, najveći deo tih posledica je prolaznog karaktera.

Šta može da se primeti kod osobe koja je u stalnom stanju strepnje?

Primećuje se određena neodlučnost. Osoba razmišlja čas na jedan, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je pravi način, jer oba načina izgledaju ravnopravni. Na taj način se dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči. Usled svoje neodlučnosti, koja je rezultat dugotrajne strepnje, osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da im veruje više nego sebi. Pošto se nađe u stanju totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li bi uopšte trebalo da veruje nekome, pa ne začuđuje što je sledeća stvar koja može da nastane upravo gubitak samopouzdanja. Kao posledica svega može da se stvori osećanje da je došlo do promene sopstvene ličnosti. Osoba može da se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje ja i da više ne može da prepozna sebe.

Da li moženo da prevaziđemo strepnju kod osoba koje se leče od neplodnosti?

Bitno je da prihvatite sve ove čudne osobine koje ste primetili i shvatite da su one posledica dugotrajne strepnje, i da će se sve vratiti na staro kada se vaše prenaglašene emocionalne reakcije smire. Shvatite još i da je ovo samo jedna prolazna faza, ali moraćete i sami da poradite na tome da potraje što kraće.

Ono što je važno jeste da u ovom periodu morate biti okupirani nečim što će vam misli skrenuti na drugu stranu. Međutim, ne smete na silu tražiti nešto samo da biste tek tako bili zauzeti nečim i na taj način zaboravili na problem koji vas muči. Potrebno je da nađete nešto u čemu ćete uživati, nešto što vas zaista interesuje. Ovo je bitno zato što se na taj način vaše misli preusmeravaju na spoljašnji svet, pa tako više nećete biti obuzeti samo sobom i svojim stanjem, već ćete početi polako da preusmeravate svoje misli ka drugim i lepšim stvarima koje vas okružuju.

Naravno, stanje strepnje na taj način neće nestati odjednom, neprijatne simptome ćete i dalje osećati, međutim, biće vam sve lakše i lakše da ih prihvatate i da se izborite sa njima. Kako se strepnja bude sve više i više smanjivala, i kako vam samopouzdanje bude sve više i više raslo, biće vam lakše da poverujete da će mukotrpna borba koja vam predstoji biti uspešno izvojevana u vašu korist, ali i da ste na pravom putu da, na jedan zaobilazan način, dobijete bebu.

Vladimir Joić, psiholog