Hoćemo da pravimo bebe!

Za većinu žena (parova), činjenica da ne mogu prirodnim putem da ostanu u drugom stanju predstavlja šok, stigmu, početak borbe, strah, nevericu … i veliki broj drugih negativnih emocija kojima bi opisali ovo stanje.

Inače, na samom početku da razjasnimo, ja imam problem sa terminima “prirodno” i “veštačko” i smatram ih još jednim uzrokom zbog kog se parovi osećaju loše u celom procesu lečenja.

Da li je neželjena trudnoća sa nekim koga ne volite “prirodnija” od vantelesne sa osobom koju volite?

Vantelesna trudnoća je isto onoliko prirodna kao i spontana, samo je za razliku od nje potpomognuta medicinom i tu nema ničeg “veštačkog”, a ponajmanje je to beba.

Jačina emotivne reakcije na ovo saznanje je takva da je, pre bilo kakvog početka lečenja,  potrebno da se žena na psihološkom planu smiri i prhvati svoju situaciju ne bi li uopšte imala bilo kakve šanse za uspeh. Većina, ipak u sam proces ulazi sa nemirom, zebnjom, ljuta na sebe, druge, sudbinu … A onda te negativne emocije, vode u negativne misli, a naše misli danas su naša realnost sutra.

Ovo je i osnovni razlog zašto sam želela da podelim svoje pozitivno iskustvo sa vama.

Kada mi je doktorka prvi put rekla da je vantelesna oplodnja najsigurniji način da ostanem u drugom stanju, osetila sam ogromno olakšanje. Konačno sam dobila odgovor kako da dođem do onoga što želim. Nisam tragala za dugim mišljenjem, nisam trošila vreme na hormonske i biljne terapije, slušala laičke savete ili se jednostavno zavaravala da samo treba biti strpljiv.

Ne želim da kažem da kod nekog drugog to ne bi donelo rezultate, ali ja sam jednostavno oduvek bila žena od akcije i rešenja. Smatrala sam da treba da odaberem metod sa kojim je verovatnoća da dobijem bebu najveća.

Brojne analize i administrativne procedure na tom putu doživela sam jednostavno kao sredstva i neophodne, jasno postavljene, korake da bih došla do mog cilja – bebe.

Svoju euforiju i radost (da radost!) što smo ušli u proces sam prenela i na supruga. Kada smo dobili papir sa datumom kada da se javimo za početak terapije, otišli smo da nazdravimo – POČELI SMO DA PRAVIMO BEBU!

Na injekcije sam svaki dan oblačila najlepše stvari, šminkala se i doterivala kao da idem u pozorište, osmeh mi nije silazio sa lica.

Nažalost, kao što većina vas koji ste prošli kroz sličan proces zna, čekaonice na odeljenjima za sterilitet nisu baš najprijatnija mesta za boravak. Desetine zabrinutih žena i njihovih supruga, duboki uzdasi, pogledi ispod oka, stid i saginjanje glave od ostalih (da ih neko ne prepozna). Nisam želela to da prihvatim.

Mislim da sam bila jedina koja je bila SREĆNA što je tu. Da, srećna, konačno pravite bebu, zar ima nešto lepše od toga?

Nisam upoređivala folikule, slušala priče o tome koliko ko puta pokušava (bila sam jedina koja je tu po prvi put), da li je Maja ili Jelena (izmišljena imena) bolji embriolog i sl.

Kada mi je urađen transfer u svoj dnevnik trudnoće sam zapisala – dobila sam 3 bebe! Svako veče sam zamišljala kako u meni raste novi život.

Kada je osvanuo dan kada sam trebala da uradim test, bila sam sigurna – NEMOGUĆE JE DA NISAM TRUDNA. Analiza krvi je samo potvrdila ono što je celo moje biće verovalo i čemu je tih meseci stremilo.

Drage buduće mame, budite jake, dugujete tom malom biću da učinite sve što je do vas da povećate šanse da ono dođe na svet. Verujte u njega, budite srećni dok mu se približavate, mazite ga i pre nego što se rodi, volite i hrabrite svoje partnere. Pokušajte da to prenesete i na druge, jer samo tako imate šanse za uspeh. Deluje lako kada se čita, iako u praksi nije tako, ali probajte, evo ja sam sa uspela, a verujem da možete i vi!

Samo da znate, i ja sam itekako imala razloga da sumnjam – stimulisana sam sa maksimalnom količinom hormona, terapija mi je trajala duže nego što je uobičajeno, ali sam verovala da krajnji ishod može biti samo jedan – MOJA BEBA!

Živimo u veku nauke i tehnoloških dostignuća – iskoristite njihove doprinose. I nije tačno da su svi trudni oko vas – tek kada sam počela da pričam o mom iskustvu, shvatila sam koliko je samo parova koji imaju sličan problem i kojima je potrebna podrška, a koji se ustručavaju da to kažu.

I da – Prag, Slovenija, LA, Višegradska, Front…? Ne dajte da vas ubeđuju kako je negde drugde šansa za uspeh veća, mislim da je mnogo korisnije od opterećivanja gde i šta neko drugi može da učini za vas, koncentrisati se na to šta vi sami možete da uradite.

Znate li da je u Hollywood-u trend da i žene koje nemaju problem sa začećem idu na vantelesnu radi planiranja trudnoće (tj. perioda kada neće biti radno funkcionalne)?

BRAVO za Roberta Edwardsa, dobitnika Nobelove nagrade za vantelesnu oplodnju!

Bravo za sajt hocubebu.rs!

B.C.

Psiholog i majka dvogodišnjeg dečaka dobijenog iz prvog pokušaja VTO