Kolpitis ili zapaljenje vagine

Piše: Dr Ivana Đurđević Starović, spec. ginekologije i akušerstva

Kolpitis predstavlja zapaljenje vagine i najčešći je razlog odlaska žena kod ginekologa. Ne postoji žena koja nije imala ili je mislila da ima ovaj problem.

Vagina je elastičan, mišićast organ koji povezuje matericu i spoljne reproduktivne organe. Njen otvor je sakriven pomoću dva para usmina, velikih i malih koje je štite od infekcija i pružaju stimulaciju tokom seksualnog odnosa. Vagina žene je otporna na infekcije, jer je zaštićena pločasto-slojevitim epitelom i kiselošću svog sadržaja. Sluzokožu čini višeslojni pločasti epitel koji u reproduktivnoj fazi žene trpi promene zbog polnih hormona.

Izvor: Pixabay

Pod dejstvom estrogena sazrevaju površinski slojevi epitela i postaju bogati glikogenom. U drugoj fazi ciklusa, pod uticajem progesterona, dolazi do deskvamacije površnih ćelija epitela i tada se iz ćelija oslobađa glikogen, koji se zbog Lactobacilusa pretvara u mlečnu kiselinu. To doprinosi da se kiselost vagine u fiziološkim uslovima stalno održava na pH 4,5-5. Upravo kiselost sprečava rast patogenih mikroorganizama i na taj način otklanja mogućnost infekcije. Svi faktori koji smanjuju kiselost stvaraju pogodne uslove za nastajanje kolpitisa, od kojih najpre treba pomenuti menstruaciju, kada se kiselost neutrališe menstrualnom krvlju. Zato se veliki broj žena javlja sa simptomima kolpitisa neposredno nakon menstruacionog ciklusa. Pored toga, vaginalni sadržaj može biti neutralisan obilnom sekrecijom iz grlića, usled zapaljenja samog grlića ili materice. Takođe, odsustvom estrogena posle menopauze i smanjenom mogućnošću samoodbrane, zbog atrofije sluzokože, objašnjava se i pojava upornog kolpitisa kod žena u menopauzi.

Saznaj više:  Sav taj stres i kako mu pobeći

Najčešći simptom kolpitisa, na koji se pacijentkinje žale je sekrecija. Međutim, sekrecija je u izvesnoj meri uvek prisutna, ali količina, izgled i osobine zavise od uticaja fizioloških i patoloških činilaca. Fiziološki pojačana sekrecija se javlja u vreme ovulacije, kada je ona prozirna, elastična i obilnija nego obično. U periodu pre menstruacije ona je gušća i beličasta. Međutim, kada sekrecija postane obilna, kada je neprijatnog mirisa i kada ženi stvara osećaj peckanja ili svraba tada je reč o kolpitisu. Uzročnici kolpitisa mogu na razne načine dospeti u vaginu, uglavnom preko spoljašnih delova polnih organa, uretre, bešike ili čmara. Pri tome kod žena koje su imale vaginalni porođaj, važnu ulogu ima niska ožiljna međica, jer predstavlja nepotpunu barijeru.

U 80-90 odsto slučajeva pojačana vaginalna sekrecija je udružena sa mikrobiološkim uzročnikom. Odnosno, u vaginalnom sekretu se u najvećem procentu javljaju bakterijski uzročnici, kao što su mešana bakterijska flora, gljivice (Candida albikans) i protozoe (Trichomonas vaginalis). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze koju daje pacijentkinja, kliničkog nalaza i uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa. Tada se terapija zasniva na rezultatu analize vaginalnog sekreta, ali se, takođe, savetuje i promena načina života, poput nošenja pamučnog veša, redovnije higijene, ishrane sa više povrća i fizičke aktivnosti.

Saznaj više:  Vantelesna je izbor: Priča jedne mame