Mali rečnik steriliteta

Sledi rečnik svih pojmova koje parovi koji se bore sa sterilitetom treba da znaju.

A

ABORTIVI – (lat.abortivus: prerano rođen), sredstva kojima se izaziva prekid trudnoće. Sredstva koja nadražuju matericu na grčevita stezanja ili izazivaju krvarenje iz nje, a što dovodi do izbacivanja ploda. Najčešće korišćeni abortivi su: nitrospojevi, fosfor, olovo, živa koja direktno oštećuju posteljicu i plod izazivajući njegovu smrt. Kao abortivi često se koriste i kinin, pilokarpin, salicilna kiselina, manganove soli, pituitrin, ražena gljivica, šafran, kopitnjak. To su jaki otrovi koji mogu uzrokovati opšte otrovanje i ugroziti život trudnice.

ABORTUS – (lat. abruptio graviditatis ) je spontani ili neposredni prekid trudnoće odstranjenjem fetusa ili embriona iz materice, a pre njegove sposobnosti za život. Nastaje zbog smrti fetusa ili rezultira njegovom smrću. Pobačaj može nastati spontano, usled komplikacija nastalih u toku trudnoće ili se može izazvati.

ADNEKSI – (lat. adnecto: spojiti) – pojam koji označava pridružene organe, u konkretnom slučaju adneksi materice su jajnici i jajovodi.

AGALAKTACIJA – odsustvo sekrecije mleka kod žena koje su se tek porodile.

AID (Artefical Insemination by Donor) – heterologna inseminacija koja se obavlja unošenjem doniranih spermatozoida.

AMNIOCENTEZA – Amniocenteza je invazivna dijagnostička analiza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe. Radi se tako što se uz pomoć šuplje igle izvuče određena količina plodove vode iz materice i šalje na laboratorijske analize. Ta analiza ima za cilj da dijagnostikuje prisutne hromozomske poremećaje. Postupak uzimanja plodove vode najčešće se vrši između 16-18. nedelje trudnoće u cilju genetskog ispitivanja ploda.

AMENOREJA – Amenoreja (lat. amenorrhoea) je stanje koje se odlikuje izostankom menstruacije tokom najmanje šest meseci, a može da bude fiziološka i patološka. Fiziološka amenoreja predstavlja normalni izostanak menstruacije u periodu pre puberteta, tokom trudnoće, za vreme dojenja i nakon menopauze. Patološka amenoreja se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna nastaje kada se kod fizički i polno zrele devojke prva menstruacija (menarha) ne pojavi do 16. godine života. Prisutna je kod 0,1% ženske populacije. Sekundarna amenoreja predstavlja izostanak menstruacije tokom tri ciklusa ili 6 meseci kod žena koje su već imale menstruaciju. Ova vrsta amenoreje se javlja kod približno 1% žena.

ANTIMILERIJAN hormon (AMH) –  je hormon koji pokazuje rezervu jajnih ćelija. Najaktuelnije je određivanje nivoa AMH na polju asistirane reprodukcije u koje spadaju:  intreuterina inseminacija (IUI), vantelesna oplodnja (IVF) ili intracistoplazmitično ubrizgavanje spermatozoida (ICSI). Nivo AMH se meri kod pacijentkinja koje žele da znaju kolike su im oplodne rezerve sadržane u jajnicima. Takođe, primenjuje se sve više u onkologiji, kod izvesnih malignih bolesti. Kod muškaraca se određuje u cilju dijagnostike seksualnih anomalija, kao i kod nespuštanja testisa.

Ispitivanjem preostale rezerve jajnika može da se proceni broj plodnih godina. Takođe, mogu da se predvide rezerve jajnika i pre samog akta vantelesne oplodnje.

ANDROGENI – hormoni ili supstance koje izazivaju muške sekundarne seksualne karakteristike.

ANOVULACIJA – nepostojanje ovulacija. Označava stanje gde u jajniku ne dolazi do punog sazrevanja jajnog folikula zbog čega izostaje ovulacija. Anovulacija je prirodno stanje tokom trudnoće, dojenja i uzimanja kontraceptivnih tableta.Ukoliko se javlja van tih perioda može biti uzrok neplodnosti zbog čega se treba obratiti lekaru.

ANTIBIOGRAM – nam ukazuje na koju vrstu leka je uzročnik zapalenja osetljiv, pa smo u mogućnosti da sprovedemo ciljano lečenje. Antibiogram je rezultat in vitro ispitivanja osetljivosti izolovanog bakterijskog soja na različite antibiotike i hemoterapeutike. Za pravljenje antibiograma, potrebno je najpre iz kliničkog uzorka, odnosno primokulture istog, izolovati i identifikovati patogen, a zatim u čistoj kulturi( dobijenoj presejavanjem prikladnom tehnikom) izvesti ispitivanje osetljivosti.

ANTITELA U CERVIKALNOJ SLUZI – Ovaj test nam daje uvid u intereakciju spermatozoida sa cervikalnom sluzi. Test se izvodi u sredini menstrualnog ciklusa, 12-14 dana ciklusa, kada postoje optimalni uslovi u cervikalnom kanalu za dugo održavanje vitalnosti spermatozoida.

Pacijentima se savetuje da imaju seksualni odnos u to vreme i da se na pregled jave najranije tri sata posle toga. Uzima se mala količina cervikalne sluzi iz gornjih delova cervikalnog kanala i pod mikroskopom se vrši procena nalaza. Procenjuje se broj spermatozoida prodrlih u cervikalni kanal, tip njihove pokretljivosti, njihova vitalnost, što je od neprocenjive vrednosti u proceni oplodne sposobnosti spermatozoida. Postkoitalni test nam može dati naznake postojanja antispermatozoidnih antitela u cervikalnoj sluzi, što može biti dodatan veoma ozbiljan uzrok neplodnosti.

ANTISPERMATOZOIDNA ANTITELA (ASA) – Spermatozoidi, kao belančevinaste strukture, predstavljaju stranu belančevinu za organizam žene. Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do kontakta belančevinskih struktura spermatozoida sa imunološkim sistemom kod žene, on će te strukture “prepoznati” kao stranu belančevinu i započeti sa proizvodnjom specifičnih antispermatozoidnih antitela (ASA). Antispermatozoidna antitela mogu biti stvorena kao posledica sistemskog imunološkog odgovora na kontakt sa antigenima spermatozoida ili kao posledica lokalnog imunološkog odgovora na te antigene. U prvom slučaju postoje cirkulišuća antitela koja će biti izlučena putem produkata žlezdanog epitela kanala grlića materice, materične sluznice ili žlezda sluznice jajovoda. Zahvaljujući tome čitav reproduktivni trakt žene biće prekriven antispermatozoidnim antitelima. Ukoliko se spermatozoid nađe u takvoj sredini, antitela će se vezivati za njegovu površinu, učiniti ga nepokretnim i onemogućiti njegov prodor prema jajnoj ćeliji.

U drugom slučaju antispermatozoidna antitela će biti stvorena lokalno u žlezdanom tkivu kanala grlića materice. Ukoliko se to desi, već u prvom kontaktu spermatozoida sa cervikalnom sluzi, doći će do njegove imobilizacije i sprečavanja daljeg prodora prema jajovodu. U oba slučaja do oplodnje jajne ćelije neće doći. Takvu neplodnost označavamo neplodnošću imunološkog porekla.

APSCES – nakupina gnoja na bilo kom mestu u organizmu.

APSTINENCIJA – suzdržavanje od polnih odnosa.

AREOLA (mamarija) – mala tamnija zona oko vrha dojke.

AFP ( Alfa-Feto-Protein ) – biohemijska analiza na osnovu koje se može zaključiti, uz druge preglede, o riziku razvojnih anomalija neuralne cevi kod fetusa u toku trudnoće.

ASTHENOZOOSPERMIA  – smanjena pokretljivost spermatozoida, kada je broj progresivno pokretnih spermatozoida manji od 40% .

ASISTIRANI HATCHING (Assisting hatching) – U pitanju je tehnika kod koje se, pred sam transfer embriona u matericu, vrši istanjivanje i probijanje tvrdog omotača embriona laserski ili uz pomoć specijalne igle i na taj način se olakšava embrionu da se zakači za zid materice.

Ova tehnika se preporučuje u sledećim slučajevima:

  • kod starijih žena čije jajne ćelije imaju tvrđi omotač,
  • posle višestrukog broja neuspešnih implantacija,
  • kada su embrioni bili zamrznuti.

ATREZIJA – propadanje folikula.

AZOSPERMIJA (ASPERMIA) – nedostatak spermatozoida u ejakulatu.
B

BALANITIS – zapaljenje sluzokože muškog polnog organa.

BARTONILITIS – zapaljenje Bartolinijevih žlezda koje se nalaze u vulvi.

BARTOLINIJEVA ŽLEZDA –  sekretorna žlezda koja se nalazi u velikim stidnim usnama na granici donje prema srednjoj trećini. Izvodni kanalići su dužine oko 1,5 cm i sa otvorom se ulivaju na unutrašnjoj strani malih stidnih usana.

BAZALNA TEMPERATURA – temperaturna kriva u toku menstrualnog ciklusa na osnovu koje se može ustanoviti postojanje ili odsustvo ovulatornih ciklusa kao i približno odrediti vreme ovulacije. Praćenje BTT zahteva dosta strpljenja i discipline. Naime, temperaturu je potrebno pratiti nekoliko meseci, svakog jutra, pre nego što ustanete, i ( bilo bi idealno) u približno isto vreme. Ovim redovnim praćenjem nastojimo da “ulovimo” taj skok temperature koji je izazvan naglim rastom progesterona koji luči folikul (žuto telo) nakon oslobađanja jajne ćelije.

S obzirom da su kod rasta temperature, koji nastojimo da detektujemo, u pitanju razlike od svega nekoliko decimala (od npr. 0.3 do 1-og  stepena Celzijusa), jako je važno da se BTT meri preciznim toplomerom kao što su digitalni toplomeri ili specijalni toplomeri za merenje BTT, pre nego živinim.

Merenje temperature u ustima je daleko preciznije nego ispod pazuha, i potrebno je da temperaturu merite uvek na istom mestu – ispod jezika. Neposredno pre merenja ne treba konzumirati ništa toplo ili hladno.

BLASTOMERE – su embrionalne ćelije koje nastaju u uzastopnim deobama zigota višećelijskih životinja, neposredno nakon oplodnje. Rezultat prve deobe zigota su dve blastomere, koje se zatim dele na četiri, pa one na 8, 16, 32… Između deoba nema perioda rasta ćelija, te kako brazdanje odmiče, blastomere su sve sitnije. U početku su blastomere čvrsto povezane gradeći morulu, a kasnije se pojavljuje šupljina (blastocel) između blastomera i prelazi u stupanj blastule.

BLASTOCISTA – zametak s više od 100 ćelija u kojem je počela diferencijacija. Blastocista predstavlja blastulu čoveka i sastoji se iz trofoblasta (učestvuje u daljem razvitku i obrazovanju placente), blastocela (centralne šupljine) i embrioblasta (tzv. unutrašnje mase od koje daljim razvijanjem nastaje embrion).

BRAZDANJE – deljenje (deoba) ćelija zametka.

B Hcg –  HCG ( horionski gonadotropin) jeste specifični hormon koji se luči u horionskim čupicama zametka, kasnije posteljice (odatle ime) i osnovni mu je zadatak da obezbedi produženo delovanje žutog tela koji proizvodi neophodan hormon da bi se trudnoća održala – progesteron. Presudno je njegovo prisustvo do 12. nedelje trudnoće kada će posteljica biti kompletno funkcionalana i proizvoditi dovoljnu količinu progesterona. B(beta) Hcg je subjedinica Hcg-a počinje da se luči veoma rano posle začeća, pa su i male koncentracije tog hormona dovoljne da se veoma rano ustanovi postojanje trudnoće, već dan dva po izostanku menstruacije.

BIOPSIJA HORIONSKIH RESICA (CVS) – je invazivni prenatalni test prilikom kojeg se analizom iz uzorka posteljice mogu utvrditi hromozomske abnormalnosti ploda, kao što je Daunov sindrom i niz drugih genetskih poremećaja. Pod UZ kontrolom se aspirira deo posteljičnog tkiva koji se šalje na genetsku analizu. Nalaz koji se dobije već u ranoj trudnoći (10-12.  nedelja trudnoće) daje hromozomsku sliku  ploda.

Kao i amniocenteza, horiocenteza može da identifikuje:

  • gotovo sve hromozomske abnormalnosti, uključujući Daunov sindrom, trisomiju 13, trisomiju 18, i polne hromosomske anomalije (kao što su Tarnerov sindrom i Klinefelterov sindrom). Test je više od 99 posto tačan u utvrđivanju ovih stanja;
  • nekoliko stotina genetskih poremećaja, kao što su cistična fibroza, bolest srpastih ćelija i Tay-Sachs bolest. Test se ne koristi za traženje svih njih, ali ako je vaša beba sa povećanim rizikom od jednog ili više tih poremećaja, horiocenteza obično može da vam kaže da li je bolest prisutna.

Za razliku od amniocenteze, biopsija horionskih čupica ne može da otkrije oštećenje neuralne cevi, kao što je spina bifida.

BPD – biparijetalni prečnik. Merni parametar pri ultrazvučnom pregledu ploda. Označava dužinu razmaka između dve parijetalne kosti glave.

C

 CANDIDA ALBICANS (KANDIDA) – gljivica koja se normalno nalazi u digestivnom sistemu čoveka. Nikada se ne nalazi kao slobodna u prirodi. Izazivač je gljivičnog oboljenja kože, sluzokože, noktiju i unutrašnjih organa. Kod zdravih se u obliku spora može naći u ustima ili vaginalnoj sluzokoži.

CERVIKS – Grlić materice (ili vrat materice) je onaj deo uterusa koji se pojavljuje u vagini. To je mali, čvrst mišić s kanalom u sredini (cervikalni kanal), koji se proteže od vagine do unutrašnjosti same materice. Cerviks je jedini deo materice koji može da se vidi tokom ginekološkog pregleda.

CERVIKALNI FAKTOR – faktor koji je zastupljen u preko 20% slučajeva neplodnosti parova i na prvom mestu ga čine zapaljenja. Jedan od osnovnih razloga zašto se u pristupu infertilnim parovima u tretmanu, dijagnostici, lečenju,  polazi od bakteriološke situacije ( od vaginalnih i cervikalnih briseva) i proverava se prisustvo bilo kakve infekcije (od banalne infekcije, mikoplazme, hlamidije, ureaplazme) jeste to što njihovo izlečenje, sa jedne strane smanjuje jedan od mogućih razloga infertiliteta, a sa druge strane predstavlja neophodan uslov za brojne dijagnostičke procedure (HSG, laparoskopija, histeroskopija, itd).

CERVICITIS – je jedno od najčešćih oboljenja genitalnih organa žene. On kod većine žena ne daje nikakve subjektivne tegobe. Upravo usled ova dva razloga cervicitis-u se ne pridaje dovoljna pažnja, što je veoma pogrešno zbog posledica do kojih može da dovede. On je latentno žarište infekcije, izaziva pojačanu sekreciju, dovodi do deformacije grlića materice. Često praćen ektopijom, pojavom retencionih cisti (Ovulae Nabothi), polipoznim izraštajima i povećava mogućnost za razvoj patoloških promena i karcinoma grlića materice.

Ovo oboljenje je često hronično, dugo se leči i često recidivira. Do njega dolazi ascendentnom infekcijom iz vagine, često preko rascepa grlića koji su uglavnom posledica porođaja. Gnojavi cervikalni sekret deluje patološki u svim pravcima: prema gore (Endometritis – Salpingitis – Pelveoperitonitis), u stranu – ređe (parametritis), na dole (Colpitis). Dijagnostifikovanje ovog oboljenja može da se izvrši kada se uradi kolposkopski pregled, razmaz na uzročnika i citološki pregled.

CERVICITIS CHRONICA  – Hronično zapaljenje kanala grlica materice.

CERVIKALNI KANAL – je presvučen ili pokriven sluzokožom debelom 2-3 mm. To je cilindričan jednoslojan epitel. Cilindrični epitel cerviksa se tokom života pomera iz unutrašnjosti cervikalnog kanala (kod deteta) na površinu (kod polno zrele žene) i opet nazad u unutrašnjost cervikalnog kanala (kod starijih žena). Anatomski, on je deo materice koji spaja spoljašnju sredinu (vaginu) sa materičnom dupljom.

CHLAMIDIA TRACHTOMATIS –  (Chlamidia trachomatis) je  mikroorganizam koji svoj razvojni ciklus ima unutar žlezdane ćelije – intracelularni mikroorganizam. U ginekologiji je čest uzročnik zapaljenskih oboljenja kanala grlića materice.

CHOROD PLEXUS CYST – Cista horioidnog pleksusa ( Chorioid plexus cyst) – cistična tvorevina koja se tokom fetalnog razvoja može ultrazvučnim pregledom otkriti u predelu horioidnog plexusa ( deo moždanog tkiva). To je nalaz koji se često otkriva oko 22.  nedelje trudnoće, ali se najčešće gubi do 24. nedelje trudnoće.

CRL  – pri ultrazvučnom pregledu ploda, parametar koji označava dužinu razmaka između temena i trtične kosti ploda. Na osnovu ove mere se može dobiti podatak o starosti trudnoće.

CTG  – (Cardio-toco-gram ) predstavlja zapis na papiru ili monitoru srčanih otkucaja ploda i stanja kontrakcija materice.

ČUPICE – Horionske čupice ( Chorion villi) su izraštaji na posteljičnom tkivu preko kojih se vrši razmena hranljivih materija između ploda i majke kao i odašiljanje štetnih materija od ploda prema majci i snabdevanje ploda kiseonikom.

CISTA (Cystis) – patološka šupljina koja se stvara u bilo kom delu organizma. Ima svoje zidove i u većini slučajeva je ispunjena tečnošću.

CISTITIS – zapaljenje mokraćne bešike.

COLPITIS (Vaginitis) – je zapaljenje sluzokože vagine (colpitis, inflammation of the vagina). Postoje stanja koja  smanjuju otpornost organizma i stvaraju uslove za prodiranje različitih mikroorganizama i nastanak zapaljenja.

Stanja koja stvaraju uslove za nastanak zapaljenja sluzokože vagine su:

  • Obilna sekrecija iz tela i grlića materice zbog njihovog zapaljenja.
  • Poremećena funkcija jajnika – smanjen nivo hormona estrogena.
  • Postmenopauza, zbog promena na sluzokoži vagine izazvanih odsustvom estrogena.To je senilni kolpitis.
  • Smanjenje opšte otpornosti organizma.
  • Oštećenje sluzokože mehaničkim, hemijskim ili termičkim faktorima. Mehanički faktori su obično intravaginalni ulošci i masturbacija.
  • Šećerna bolest, kod koje zbog prisustva glukoze u mokraći postoje uslovi za razvoj gljivice Candide albikans.

CORPUS LUTEUM– žuto telo. Žlezde unutar jajnika, koje nastaju iz folikula koji je otpustio jajnu ćeliju. Proizvodi hormone koji pripremaju endometrij za implantaciju.

CITOGENETIKA – je posebna oblast genetike koja izučava uzroke naslednih promena na nivou struktura i procesa u ćelijama, sa naročitim osvrtom na promene u hromozomima. Ova oblast povezuje dve zasebne nauke: citologiju i genetiku.

D

DAUNOV SINDROM – razvojna anomalija ploda koja je posledica defekta na 21. paru hromozoma. Označava se i kao trizomija 21. Moguće je na nju posumnjati biohemijskim skriningom i UZ pregledom (merenjem vratnog nabora NT-nuhalne translucencije) kao i genetskim pregledom plodove vode ili plodove krvi 16-18. nedelje trudnoće.

Saznaj više:  Lečenje steriliteta kod nas i u svetu

DECIDUA – sluznica materice s kojom je došao u kontakt zametak i započeo implantaciju.

DISMENOREJA – poremećaj u menstrualnom ciklusu  koji se ogleda u veoma bolnim menstruacijama, normalnog trajanja.

DAGLASOV PROSTOR (Douglas– anatomski naziv za prostor koji se nalazi iza materice u trbušnoj duplji i koji predstavlja njenu najnižu tačku.

DISFUNCTIOOVARIALIS – DISFUNCTIO OVARII – stanje gde jajnik ne odgovara adekvatno na hormonski podsticaj hipofize zbog čega se mogu javiti poremećaji menstrualnog ciklusa i neuredna menstrualna krvarenja.

E

ESCHERICHIA COLI – je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Prvenstveno boravi u debelom crevu. Čini znatan deo fiziološke mikroflore crevnog trakta ljudi i životinja. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C.

EKTOPIJA – (eritroplakija, u narodu nazvana “ranica”) je promena koja nastaje prelaskom cilindričnog epitela iz cervikalnog kanala na spoljnu površinu grlića koja je pokrivena pločastim epitelom.

EKLAMPSIJA – Preeklampsija i eklampsija su komplikacije u toku trudnoće. Kod preeklampsije postoji veoma opasno povišenje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izlučivanje belančevina putem mokraće. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.

EMBRIO – zametak.

ENDOMETRIJUM – sluzokoža koja s unutrašnje strane oblaže matericu. Postoje dva tipa endometrijuma: bazalni endometrijum i funkcionalni endometrijum. Bazalni endometrijum predstavlja žlezdano tkivo koje u toku ciklusa počinje da se umnožava prekrivajući materični zid. Podsticaj rastu endometrijuma daje estrogen koji se stvara u jajnicima. Ukoliko ne dođe do trudnoće funkcionalni endometrijum se tokom menstruacije odlubljuje, a ponovo će se u sledećem ciklusu obnoviti iz bazalnog endometrijuma.

ENDOMETRIOZA – predstavlja prisutnost delića tkiva endometrija izvan materične šupljine, na mestima kao sto su jajnici, tube, trbušna šupljina… Nakupina ovih ćelija van materice naziva se endometrijalno žarište. Bez obzira na kom se mestu i organu nalazi, endometrijalno tkivo se po svom rastu, bujanju i krvarenju ponaša jednako kao i u materici.

ENDOMETRITIS – predstavlja pojavu zapaljenja endometrijuma. Često se ovaj zapaljenski proces može proširiti i na miometrijum (srednji, mišićni sloj materice), kao i na paramatrijum (spoljašnji sloj materice). Endometritis se može podeliti na endometritis u vezi sa trudnoćom i endometritis koji nije u vezi sa trudnoćom. Zbog blizine svih struktura koje grade matericu, čest je i adneksitis (zapaljenje jajnika sa jajovodima) koji se javlja uporedo sa endometritisom.

ENDOMETRIL – je sintetski oralni progestagen, koji ispoljava brojna dejstva prirodnog hormona progesterona. Deluje snažno progestageno na endometrijum uterusa (transformiše proliferativni endometrijum u sekretorni), inhibiše sekreciju gonado- tropnih hormona, suprimira sazrevanje folikula u ovarijumu i ovulaciju, redukuje menstrualno krvavljenje. Ovaj sintetski gestagen poseduje minimalno estrogeno, androgeno i anaboličko dejstvo. Koristi se za tretman hormonskih poremećaja i oboljenja koja su uzrokovana insuficijentnom sekrecijom prirodnog hormona progesterona, sa izuzetkom održavanja rizičnih trudnoća i prevencije pobačaja, jer u ovoj indikaciji nije dovoljno efikasan

ENTEROKOKUS (Enterokokus fekalis) – bakterija, normalni stanovnik mikroflore digestivne cevi, a najčešće se nalazi u debelom crevu i rektumu. Kako ljudi, tako i životinje imaju Enterokokus fekalis kao sastavni deo mikroflore sistema za varenje. Ova bakterija je čest uzročnik zapaljenskih oboljenja genitalnih organa žene.

ENUKLEACIJA –  znači uklanjanje jezgra iz nečega: operacija kojom se izljušti (odstrani) cista ili miom…

EPIDIDYMIS – parni polni organ u sistemu muških reproduktivnih organa koje poseduju svi muški sisari.

EPIDIDIMITIS – zapaljenje epididimisa.

EPISIOTOMIJA – manji hirurški postupak kojim se širi porođajni kanal rezanjem vaginalnog otvora. Epiziotomija se izvodi kako bi se sprečilo nazubljeno, manje kontrolisano kidanje tkiva prilikom istezanja tokom porođaja.

EPISPADIJA – predstavlja kongenitalnu malformaciju (urodjenu manu) penisa u kojoj je uretra (izvodni mokraćni kanal) smešten prema gornjoj strani muškog polnog organa, umesto na sredini glavića, i prema korenu penisa.

ERA – Test endometrijalne prijemčivosti je dijagnostički test kojim se ispituje prijemčivost (receptivnostendometrijuma na molekularnom nivou. Prijemčivost endometrijuma je stanje u kome je endometrijum (sluzokoža materice) spreman za implantaciju (“usađivanje”) embriona.

ERGOTIL – lek koji sadrži supstancu koja omogućava kontrakciju, grčenje mišića materice.

ERYRTOPLACIA – najčešće označava pojavu žlezdanog epitela na površini grlića materice.

ESTRADIOL (E2) – Estradiol, primarni estrogen, je dominatni hormon tokom folikularne, tj. prve faze ciklusa kod žena. Nivo estradiola varira u toku ciklusa. Ovaj hormon prati rast folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Nivo estradiola se postepeno smanjuje ukoliko dođe do ovulacije, ali ne i do oplodnje jajne ćelije. Nivo ovog hormona drastično se smanjuje u menopauzi.

Kod mušakraca, estrogen je saastavni deo reproduktivnog sistema, i potreban je da bi došlo do sazrevanja spermatozoida. Primarni hipogonadizam može da rezultira prevelikom konverzijom testosterona u estradiol. Takođe, gojaznost može voditi povećanju nivoa estrogena kod muškaraca.

ESTROGENI – pripadaju grupi steroida i predstavljaju primarne ženske seksualne hormone. Tri najvažnija estrogena su: estron (E1), estradiol (E2) i estriol (E3)

F

FET– (frozen embrio transfer) transfer zametka koji je bio ranije zamrznut.

FIBROMIOMA – benigni tumor materice. Fibrom-myom ,dobroćudni tumor glatke mišićne muskulature. Često prisutan u materičnom mišiću kada se govori o fibroidnoj ili miomatoznoj materici.

FOLIKULIN – hormon jajnika (ovarijuma).

FOLIKUL – deo organa ili organi koji imaju oblik kesice.

FOLIKULOMETRIJA – označava postupak praćenja rasta, sazrevanja i prskanja jajnog folikula pomoću ultrazvučnog aparata. Koristi se u procesu lečenja neplodnosti.

FOLIKULITIS – često stanje kože u kojem je dlaka folikula upaljena. Obično je uzrokovan bakterijskom ili gljivičnom infekcijom.

FOLIKULOGENEZA – Najznačajnije promene koje se dešavaju tokom menstrualnog ciklusa u organizmu žene su promene na jajniku koje obuhvataju sazrevanje jajašca.

FSH – (folitropin, folikularni stimulišući hormon, FSH) je hormon koji se sintetizuje i izlučuje u prednjem režnju hipofize (adenohipofiza). FSH zajedno sa luteinizujućim hormonom (LH) ima važnu ulogu u polnom sistemu:

FERTILIZACIJA – predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta kome sledi spajanje njihovih jedara. Rezultat oplođenja je zigot (oplođena jajna ćelija) koja se veoma složenim procesima razvija u nov organizam. Pre oplođenja polne ćelije (jajne ćelije i spermatozoidi) prolaze kroz procese gametogeneze (oogeneze i spermatogeneze). U toku gametogeneze od prvobitnih klicinih (primordijalnih germinativnih) ćelija sazrevanjem i diferencijacijom nastaju polne ćelije. Sazrevanje se odvija mejozom čime se broj hromozoma u polnim ćelijama svodi na haploidan (upola manji u odnosu na prvobitne klicine ćelije). Spajanjem dve haploidne polne ćelije, oplođenjem, obrazovaće se diploidan zigot.

FERTILITET – rodnost jedne populacije najbolje izražava stopa ukupnog fertiliteta. Ona predstavlja prosečan broj dece koji u reproduktivnom periodu rodi jedna žena.

G

GAMETE – predstavlja specijalizovanu haploidnu ćeliju. Nastaje procesom gametogeneze kod organizama koji se razmnožavaju polno. Razlikuju se ženski i muški gameti. Ženski se još nazivaju i jajne ćelije, a muški spermatozoidi.

GASTRULA – strupanj u razvitku embriona koji ima tri sloja ćelija ili tzv. klicina lista: ektoderm, endoderm i mezoderm. Od klicinih listova se kasnije, u periodu organogeneze, oblikuju organi embriona.

GASTRULACIJA – proces kojim se pokretima blastomera formira troslojna gastrula.

GEN – deo DNK koji nosi informaciju za sintezu jednog ili više proteinskih molekula. Prosečna dužina gena je od 400 do 1800 nukleotidnih parova. Gen eukariota se sastoji od kodirajućih regiona egzona i nekodirajućih umetnutih sekvenci introna. Kod prokariota geni ne sadrže introne.

GENERACIJA – period razvitka organizma od obrazovanja zigota do sticanja polne zrelosti kada taj organizam postaje sposoban da daje potomstvo.

GENOTIP –  u širem smislu je skup svih gena u jednoj telesnoj ćeliji. U užem smislu je to kombinacija alela na paru homologih hromozoma (jedan potiče od majke, a drugi od oca).

GENSKI FOND (genofond) biološke vrste ili populacije – kompletan set pojedinačnih alela svih gena živih članova te vrste ili populacije. Može se definisati i kao skup gena u gametima jedinki koje obrazuju neku populaciju (vrstu).

GENSKI LOKUS – mesto na hromozomu gde se nalazi gen.

GENETIČKI KOD – tripleti nukleotida na DNA koji prenose informaciju za specifični redosled aminokiselina u sintezi proteina. Jezik za prenošenje genetičke poruke od DNK (gena) do proteina naziva se genetička šifra (kod), a sadržana je u redosledu baza na lancu DNK. Njegova jedinica je niz od tri nukleotida (triplet) DNK i on se u celini komplementarno prenosi na i-RNK (koja umesto timina ima uracil). Svaki triplet na i-RNK je kodon za jednu aminokiselinu, a niz međusobno povezanih aminokiselina čini polipeptidni lanac (protein).

GENITALIJE – anatomski deo tela koji učestvuje u  polnom razmnožavanju i konstituiše reproduktivni sistem u složenom organizmu. Spoljašnji (primarni) polni organi se često nazivaju genitalije  i kod muškaraca to su penis i skrotum, a kod žena stidnica i dražica. Drugi skriveni polni organi odnose se na sekundarne genitalije ili unutrašnje genitalije. Tu su najvažnije gonade, parne polne žlezde, konkretno testisi kod muškaraca i jajnici kod žena. Gonade su pravi polni organi, koji potiču od gameta koji sadrži naslednu DNK. Oni takođe proizvode većinu primarnih hormona koji utiču na polni razvoj i regulišu druge polne organe i polno odvojena ponašanja.

GESTACIJSKI MEŠAK – Ultrazvučni nalaz rane trudnoće u materičnoj duplji (plodovi ovojci, plodova tečnost, zametak ploda).

GESTACIJSKA STAROST – označava starost trudnoće izražene u nedeljama.

GIFT – tran­sfer gameta u jajovod.

GONADA – žlezde sa dvostrukom funkcijom: endokrinom (luče polne hormone) i egzokrinom ili reproduktivnom (u njima se stvaraju i sazrevaju polne ćelije).

GONATROPIN – grupa hormona koji stimuliše lučenje polnih žlezda.

GONADOTROPINI – (FSH, LH i HCG) su glikoproteini koji se luče u prednjem režnju hipofize ili u horionu i placenti. Ekstrahuju se iz urina trudnih žena (HCG) ili žena u menopauzi (humani menopauzalni gonadotropin, HMG, koji sadrži mešavinu LH i FSH). Postoji takođe i rekombinantni FSH (folitropin).

GRUPA VAGINALNOG SEKRETA – jednostavna i bezbolna metoda ispitivanja sekreta uzetog iz vagine, sa prednje i zadnje usne i kanala grlića materice. Od uzetog uzorka se pravi citološki razmaz koji se fiksira na mikroskopskoj pločici i boji specijalnim bojama. Posle bojenja vrši se mikroskopska analiza morfoloških osobina sekreta i ćelija u njemu u toku koje se mogu otkriti znaci zapaljenja vagine, grlića materice, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge patohistološke promene.

Razlikujemo šest grupa vaginalne čistoće, odnosno šest grupa vaginalnog sekreta, kako se to u svakodnevnoj ginekološkoj praksi primenjuje i među ženama govori;

  • Prva grupa vaginalnog sekreta odlikuje se prisustvom sluzi, ponekog leukocita i mnoštvom Doderleinovih bacila. Ovaj nalaz je dosta redak i susreće se kod devojčica pre puberteta.
  • Druga grupa vaginalnog sekreta sadrži malo leukocita i sluzi, dosta Doderleinovih bacila, poneki streptokok, stafilokok i redak bacil koli. Takav nalaz se smatra normalnim.
  • Treća grupa vaginalnog sekreta sadrži dosta leukocita, mnoštvo patogenih bakterija, nema Doderleinovih bacila, katkad se može naći i poneki Trihomonas vaginalis. Sekrecija tada ističe iz vagine, prlja rublje žene i stvara okolno crvenilo, svrab i bol. Nekada može proći nezapaženo i bez reakcije. Dosta veliki procenat žena ima u svom nalazu treću grupu vaginalnog sekreta koji, bez obzira na to da li smetnje postoje ili ne, treba da se leči upravo zbog toga što se infekcija  širi i neopaženo pređe u hronična zapaljenja.
  • Četvrta grupa vaginalnog sekreta karakteriše se obilnom žućkastom sekrecijom. Izazivač je gram–negativni diplokok–gonokok. Veoma brzo se širi i zahvata veliki broj seksualno aktivnih, a promiskuitetnih osoba, tako da u kratkom vremenskom intervalu oboli veći broj osoba. U narodu ova vrsta polno prenosive bolesti poznata je pod nazivom „triper“ ili „kapavac“, upravo zbog sekrecije koja se prilikom pritiska na penis iz njega izliva kapanjem. Iz tih razloga, skoro uvek se na pregled javlja muškarac koga pečenje pri mokrenju i obilje sekrecije upućuju na pregled. Naša zakonska obaveza je da prijavimo tu vrstu oboljenja, zbog ozbiljnosti posledica koje nosi neadekvatno lečenje i načina i brzine širenja infekcije. Istovremeno se sprovodi lečenje i muškarca i žene, antibiotikom na koji je uzročnik osetljiv. Gonokokna infekcija nekada prođe nezapaženo, ili se usled nedovoljnog terapijskog tretmana gonokok preseli ushodno i ugnezdi u cervikalnim žlezdama, tako da tu može dugo da nezapaženo boravi, ali i da izazove veoma ozbiljna oboljenja organa karlice.
  • Peta grupa vaginalnog sekreta izazvana je bičarem koji je normalan stanovnik završnih partija debelog creva– Trihomonas vaginalis. Aktivno se kreće, pa nepravilna higijena (pranje odozdo na gore ili nepravilno brisanje posle defekacije), kao i niz drugih momenata, mogu dovesti do infekcije ovim dosta upornim, neprijatnim i recidivima sklonim uzročnikom. Pored seksualnog puta, u ginekologiji veliki značaj u infekciji trihomonasom imaju mokraćni kateteri, pa se zato preporučuje upotreba samo sterilnih katetara za jednokratnu upotrebu.
  • Šesta grupa vaginalnog sekreta nastaje usled infekcije kandidom albikans. U preparatu se nalazi dosta leukocita, deskvaminisanih ćelija, sluz i kolonije gljivica kandide albikans, koja na sluzokoži vagine stvara malinast izgled, pa se dijagnoza može postaviti sa sigurnošću i bez uzimanja brisa. Isti taj uzročnik kod novorođenčadi može da izazove soor (mlečac), pa razlog infekcije treba potražiti u porođaju i kasnijoj higijeni ruku. Ova vrsta infekcije se prenosi polnim putem, a kisela sredina pogoduje za njen razvoj.

 

H

HABITUALNI POBAČAJ – ukoliko se tri i više trudnoća uzastopno završe spontanim prekidom trudnoće (pobačajem).

HEMOROIDI – vaskularne strukture u analnom kanalu koje potpomažu kontrolu stolice. Oni postaju patološki ili šuljevi kada se javi otok ili upala. U svom fiziološkom stanju, oni se ponašaju kao jastuče sastavljeno od arterio-vanskog kanala i vezivnog tkiva.

HERMAFRODITIZAM – endokrinološki poremećaj u razvoju gonada koji se odlikuje time da u jednom tipu polne žlezde, testisu ili ovarijumu, postoji deo ili cela polna žlezda suprotnog pola – u muškoj ženska, a u ženskoj muška. Nažalost, uzrok poremećaja nije poznat, klinička slika nije jednoobrazna, najčešće su žalbe na nedovoljnu razvijenost ili funkcionalnost polnih organa, dok kod dece mogu da postoje dvopolni organi.

HIPERANDROGENIZAM – preterano lučenje hormona muških polnih žlezda.

HIPERSTIMULACIJA – ozbiljna  komplikacija u posupku stimulacije jajnika za VTO. Retko nastaje nakon stimulacije jajnika klomifenom, a puno češće nakon stimulacije gonadotropinima. Deli se na blagi (mild), srednje teški (moderate) i teški (severe) oblik. Srednje teški i teški oblik hiperstimulacije se dešava ređe, u oko 5% slučajeva, ali obično zahteva dugotrajniju hospitalizaciju. Zabeleženo je i nekoliko smrtnih slučajeva.

HIPOSPERMIA – kada je ukupna količina ejakulata manja od 1,5 ml.

HIPERSPERMIA – kada je ukupna količina ejakulata veća od 5,5 ml.

HISTEROKTOMIJA – rutinski hirurški postupak uklanjanja materice, a najčešći razlog za ovom intervencijom je pojava fibroida i mioma (benignih izraslina unutar materice, koje nisu rak), kao i hormonske promene. U težim slučajevima, izvodi se za odstranjivanje raka i predkanceroznih izraslina.

HSG, histerografijahisterosalpinografija – je radiološki metod ispitivanja morfologije cervikalnog kanala, materične šupljine, izgleda i prolaznosti jajovoda. Histerosalpingografijom se može utvrditi postojanje organskih promena na unutrašnjim genitalnim organima, njihova lokalizacija i stepen. Ovo ispitivanje se vrši u prvoj polovini menstrualnog ciklusa ubrizgavanjem jodnog kontrasta kroz kanal grlića materice u materičnu duplju i jajovode. Na osnovu napravljenog rentgenskog snimka, procenjuje se anatomsko stanje materične duplje i jajovoda

Saznaj više:  Trombofilija kao faktor neplodnosti

HISTEROSALPINGOKONTRASTSONOGRAFIJA (HSCS) – predstavlja metodu ispitivanja prolaznosti tuba pod kontrolom ultrazvuka. Ovaj pregled se izvodi u prvoj fazi ciklusa, 10-12. dana od početka menstrualnog krvarenja. Pregled se izvodi u ambulantnim uslovima. Posle aplikovanja balon – katetera u materičnu šupljinu, u vaginu se uvodi ultrazvučna sonda, a zatim kroz kateter ubrizgava kontrast. Prolazak kontrasta kroz jajovode i njegov izlazak kroz abdominalne ostijume tuba, može se veoma lako i pouzdano pratiti na monitoru ultrazvučnog aparata. Procedura je potpuno bezbolna, te se izvodi bez anestezije, a pacijentkinja je u mogućnosti da se vrati svojim dnevnim aktivnostima, odmah nakon završenog pregleda.

HISTEROMETRIJA -merenje dužine materice i cerviksa.

HISTEROSKOPIJA I INTERVENTNA HISTEROSKOPIJA – su metode direktne vizualizacije unutrašnjosti kanala grlića materice i same materice. Pored mogućnosti unutrašnje inspekcije/pregleda organa, ove metode pružaju mogućnost uzimanja biopsije, uklanjanja endometrijalnih i cervikalnih polipa, resekcije septuma i priraslica, uklanjanja submukoznih i nascentnih mioma i td. Histeroskopija je uglavnom bezbolna i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Interventna histeroskopija se izvodi u opsšoj ili lokalnoj anesteziji.

HCG -humani horionski gonadotropin, naziva se i hormon trudnoće. Njega luči tkivo posteljice bebe, a u dijagnostici može da posluži za potvrđivanje postojanja trudnoće i praćenje njenog toka. Njegovo lučenje može da se registruje već kada je embrion u osmoćelijskom stadijumu, odnosno samo dan nakon implantacije.

 

I

ICSI  – (Intra-cytoplasmatic-sperm-injection) – metoda kod koje se spermatozoid aplikuje direktno u citoplazmu jajne ćelije pomoću specijalnog instrumenta, kojim se prenosi nesavršen pokret ruke na fini i precizan pokret mikroinstrumenta (mikromanipulator).

Ova metoda se koristi u sledećim slučajevima:

  • kod patoloških spermiograma – smanjenog broja abnormalnih spermatozoida sa smanjenom pokretljivošću,
  • posle hirurške ekstrakcije spermatozoida direktno iz testisa ili ductus epididimis,
  • kod normalnih spermiograma – posle neuspešne ili vrlo niske fertilizacije u prethodnom IVF ciklusu sa spontanom (klasičnom) fertilizacijom.

IMPLANTACIJA – prihvatanje zametka u sluznicu materice. To se događa šestog ili sedmog dana od oplodnje, odnosno 2-3 dana posle ulaska morule u materičnu šupljinu. Blastocista ostvaru­je direktan kontakt sa sluzokožom materice, a zatim u nju ponire. Složeni proces implantacije se još naziva i nidacijom. Završava se približno dese­tog postkoncepcijskog dana.

INFERTILITET – pojam steriliteta (neplodnost) treba razlikovati od  pojma infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet, žena ne može da ostane trudna, a kada je o infertilitetu reč žena ostaje u drugom stanju, ali ne može da iznese trudnoću do kraja.

INSEMINACIJA – podrazumeva proces arteficijalnog unošenja semena muškarca (ispranih i kapacitiranih – aktiviranih spermatozoida) u genitalni trakt žene u vreme indukovane ili spontane ovulacije, i to u:

  • kanal grlića – cervikalna inseminacija ICI,
  • šupljinu materice – intrauterina inseminacija IUI ili
  • jajovode – intratubarna inseminacija ITI.

INVOLUTIVNE PROMENE – Pod involutivnom promenom se najčešće podrazumeva vraćanje nekog organa ili tkiva u pređašnje stanje ( materice posle porođaja u stanje pre porođaja itd) ili  gubitka funkcije organa i promene u tkivima zbog procesa starenja.

INDUKCIJA OVULACIJE (stimulacija ovulacije, izazivanje ovulacije) – Postupak lečenja neplodnosti gde se lekovima inicira rast jajnog folikula, sazrevanja jajne ćelije i ovulacija.

INSUFIJENCIJA ŽUTOG TELA – Stanje gde žuto telo proizvodi manje količine progesterona od potrebnih.

 IS (insuflacija) – metoda za ispitivanje prolaznosti jajovoda. Ona se ogleda u ubrizgavanju vazduha ili ugljen-dioksida kroz kanal grlića u matericu i jajovode, a preko njih u trbušnu duplju. Ova intervencija najčešće se koristi u dijagnostici i terapiji primarnog i sekundarnog steriliteta, ako su uzrok neplodnosti neprolaznost ili nedovoljna prolaznost jajovoda. Pre korišćenja ove metode pacijentkinju treba ginekološki pregledati i ustanoviti u kakvom se stanju nalaze njeni unutrašnji polni organi.

 IVF (in vitro fertilizacija) – skraćenica koja danas ima šire značenje i zapravo predstavlja sinonim za vantelesnu oplodnju uz pomoć raznih laboratorijskih tehnika i metoda. Tokom IVF tehnike dolazi do „mešanja“ jajnih ćelija i spermatozoida u laboratoriji i spontanog prodiranja spermatozoida u jajne ćelije i time njihove oplodnje.

 


JAJNIK – parni ženski organi čija je osnovna uloga proizvodnja janih ćelija i lučenje polnih hormona. Ovalnog su oblika, slični bademu. Najčešće su dugi 3-5cm, a široki 1,5-3cm.

JAJNA ĆELIJA – Jajna ćelija je polna ćelija koju žena u toku svakog menstrualnog ciklusa “stvara” u jajnicima. Jajna ćelija se tokom ovulacije oslobađa iz jajnog folikula. Prihvata je jajovod u kome se oplodi nakon čega nastaje trudnoća.

K

KAPACITACIJA SPERMATOZOIDA – fiziološka promena spermatozoida kojom se ostvaruje oplođujuća sposobnost.

KAVUM (Cavum) – šupljina Cavum uterusa, materična šupljina.

KOLPITIS – zapaljenje sluzokože vagine (colpitis, inflammation of the vagina). Ona je po prirodi jako otporna. Postoje stanja koja joj smanjuju otpornost i stvaraju uslove za prodiranje različitih mikroorganizama i nastanak zapaljenja.

Stanja koja stvaraju uslove za nastanak zapaljenja sluzokože vagine su:

  • Menstruacija,
  • Obilna sekrecuja iz tela i grlića materice zbog njihovog zapaljenja,
  • Poremećena funkcija jajnika – smanjen nivo hormona estrogena,
  • Postmenopauza, zbog promena na sluzokoži vagine izazvanih odsustvom estrogena.To je senilni kolpitis,
  • Smanjenje opšte otpornosti organizma,
  • Oštećenje sluzokože mehaničkim, hemijskim ili termičkim faktorima. Mehanički faktori su obično intravaginalni ulošci i masturbacija,
  • Šećerna bolest, kod koje zbog prisustva glukoze u mokraći postoje uslovi za razvoj gljivice Candide albikans.

 

KONDILOMI – virusno oboljenje i predstavlja nakupine proliferisanih (umnoženih) inficiranih ćelija kože ili sluzokože polnih organa. Osim narušavanja arhitekture kože/sluzokože, kondilomi iniciraju i nenormalan rast krvnih sudova, kojim obezbeđuju sopstvenu ishranu. Kondilome prouzrokuje tzv. Humani Papiloma Virus (HPV).

KONTRACEPCIJA – obuhvata postupke za sprečavanje trudnoće, odnosno njeno planiranje.

KONTRAKCIJA (grčenje) – Ovu osobinu poseduju sva mišićna vlakna što omogućava složenu funkciju mnogih organa.

KRIOPREZERVACIJA – proces u toku koga se ćelije ili čitava tkiva zamrzavaju kontrolisanim procesom zamrzavanja do vrlo niskih temperatura (-80°C) i čuvaju na temperaturi tečnog azota (-196°C). Na ovim niskim temperaturama, sve biološke aktivnosti, uključujući i biohemijske reakcije koje bi ćelije dovele do smrti, su zaustavljene.

 

L

LAPAROSKOPIJA – tipičan predstavnik endoskopskih procedura čija je zajednička karakteristika da se operacije ne izvode tako što se prave veliki rezovi na stomaku radi pristupa organima koji se potom direktno operišu (takozvana otvorena hirurgija), već se kroz više (uglavnom 3) manjih ubodnih rana na stomaku promera 0,5-1 cm uvodi kamera (kroz jedan port) te se celokupno stanje unutar stomaka prikazuje na velikom i preglednom monitoru, dok se kroz druge ubodne rane (portove) uvode brojni i različiti instrumenti od makaza, hvatalica, do specifičnih instrumenata na bazi struje, ultrazvučnog noža, lasera i drugih najnaprednijih medicinskih instrumenata, kojima se vrši operativni zahvat.

LH – Glavna uloga hormona luteinizacije (LH) u žena fertilne dobi izražena je tokom formiranja Graafovog folikla te sinteze estrogena i progesterona u žutom telu (corpus luteum) nakon ovulacije. Kod muškaraca, LH stimuliše sintezu testosterona u intersticijsku (Leidigovim) stanicama semenika (sinonim je ICSH, engl. Interstitial-cell stimulating hormone). LH je glikoprotein, a zajedno s FSH pripada grupi gonadotropina, a izlučuje ga hipofiza. Utvrđivanje LH, zajedno s FSH korisno je kod indikacija:
naslednih bolesti s hromosomskim aberacijama (Turnerov sindrom), policističnih jajnika, razjašnjenje uzroka amenoreje (menopauza, disfunkcija, Turnerov sindrom itd), sindroma menopauze, te sumnje na nedostatnost Leidigovih stanica.

LIKVEFAKCIJA – ili “razvodnjavanje” sperme je proces koji se odvija pod uticajem enzima koji poticu iz prostate. U normalnim okolnostima likvefakcija se odvija maksimalno u roku od 60 min. Faktor temperature je veoma vazan za kompletnu likvefakciju (idealna temperatura je 20-37 stepeni) zbog toga sto su svi enzimi optimalno aktivni u navedenom temperaturnom intervalu. Izostanak likvefakcije u roku od 60 min. ukazuje na poremecaj funkcije prostate.  

M

MACS –  metoda koja omogućava funkcionalnu selekciju živih spermatozoida bez znakova apoptoze. MACS koristi princip magnetnog obeležavanja defektnih spermatozoida, koje se kasnije izoluju pomoću magnetnog polja. Magnetne nanočestice hvataju defektne spermatozoide, vezuju ih za sebe i otklanjaju iz uzorka.

MASTITIS – zapaljenje dojke može se javiti u svakom životnom dobu, odnosno u bilo kom uzrastu žene, ali se to izvan babinja (perioda  6-8 sedmica nakon porođaja) dešava retko. U babinjama, međutim, mastitis je dosta česta komplikacija, jer su tada najpovoljniji uslovi za infekciju dojke.

MAMOGRAFIJA – najdelotvornija, neinvazivna, rentgenska metoda pregleda dojki, kod koje se koristi specijalno projektovan rentgenski aparat (mamograf), kojeg odlikuje posebno konstruisana rentgenska cev koja emituje zrake male energije (oko 20 kV). Upotrebljava se kao klinička mamografija – u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke – u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i kao scrining mamografija – metoda probira kod asimptomatskih pacijentkinja.

MENOPAUZA – životni period žene kada stvaranje hormona u jajnicima padne ispod nivoa koji izaziva menstruaciju i ona izostaje. Menopauza je poslednje fiziološko krvarenje iz maternice koje prosečno nastupa oko 51. godine života, iako je normalan raspon prilično velik: od 40-58. godine. Razdoblje nakon menopauze je postmenopauza, a oboje ustanovljujemo naknadno ako krvarenje nije nastupilo u idućih godinu dana, pod uslovom da niste trudni, ne dojite ili uzimate lekove koji mogu uticati na menstrualni ciklus.

MENOREJA – mesečno krvarenje iz materice.

MESA – metoda za punkciju epididimitisa u kojoj se vrši izvlačenje tečnosti iz njega pravljenjem malog mikrohirurškog reza kože. Ova tečnost se odmah analizira u laboratoriji.

MIKRODROP METODA – stavljanje jajne ćelije u malu kapijicu u kojoj je veća koncentracija spermatozoida.

MIOM – benigne izrasline (tumori) koji se javljaju kod žena u reproduktivnom dobu najčešće između 35. i 50. godine i to neretko posle i u toku trudnoće. Miomi su česta pojava i smatra se da tri od četiri žene nekad u svom životu imaju miome. Veoma retko se desi da pređu u kancer. Obično se ne tretiraju i u većini slučajeva prolaze bez simptoma, često ih ginekolog primeti na redovnom pregledu, a da se žena uopšte nije žalila. Žene koje imaju simptome oni su sledeći: pritisak i bol u karlici, otežano mokrenje, učestalo mokrenje, produžene menstruacije – preko 7 dana, menstrualna krvarenja su znatno obilnija, bolovi u nogama i leđima, zatvor stolice, bol pri polnom odnosu.

MIKOPLAZMA – grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta. Najpoznatije su Mycoplasma hominis, Mycoplasma genitalium, Mycoplasma pneumoniae i Ureaplasma urealyticum i one se kod čoveka nastanjuju u uretri ili reproduktivnom sistemu. Potencijalno su patogeni organizmi i sastavni su deo fiziološke flore donjeg genitalnog trakta kod žena.  U određenim slučajevima uzrokuju infekciju, koja se može preneti polnim putem.

MIKOPLAZMA GENITALIUM – Polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena, često se pronalazi u savezu sa bakterijskom vaginozom. Infekcije mikoplazmom se, takođe, povezuju sa cervicitisom. Većina infekcija mikoplazmom genitalium su asimptomatične (bez simptoma) i doktori još nisu odlučili da li ima smisla da se svi testiraju na infekciju.

MIKOPLAZMA HOMINIS – Mycoplasma hominis, vrsta mikoplazme koja je najčešće (u odnosu na ostale mikoplazme) uključena u polne infekcije kod žena. Takođe, može uzrokovati infekcije novorođenčadi i infekcije van genitalija, pogotovo kod osoba sa smanjenim imunitetom. Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može da uzrokuje infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta.

MOLLA HYDATIDOSA – poremećena trudnoća koju karakteriše degeneracija čupica i njihovo pretvaranje u mehuriće poređane u obliku grozda ispunjene bistrom tečnošću.

MORULA – skup stanica koja nastaje u 1. koraku blastulacije i sadrži 16 ćelija u sfernom obliku. Nastaje mitozom zigote tj. oplođene jajne stanice. Daljim razvojem morule nastaje blastula.

N

NORMOZOOSPERMIA – normalne vrednosti količine ejakulata, broja spermatozoida u 1 ml ejakulata, procenat progresivno pokretnih spermatozoida i procenta morfološki normalnih oblika spermatozoida.

NECROSPERMIA – u ejakulatu se nalaze samo mrtvi spermatozoidi.

 

O

OLIGOSPERMIJA – smanjen ukupan broj spermatozoida, kada je broj spermatozoida manji od 20 mil. u 1 ml ejakulata.

OOCITA – ćelija koja nastaje u fazi rasta procesa oogeneze.

OPSTETRICIJA – grana medicine koja se bavi normalnom i patološkom trudnoćom i porođajima.

OVARIJUM – reproduktivni organ koji produkuje jajne ćelije, najčešće se javlja kao parni organ u ženskom reproduktivnom sistemu. Ovarijumi kod žena su homologne građe kao i testisi kod muškaraca, što znači da su oboje i gonade i endokrine žlezde. Ovarijumi su bademastog oblika, kod žena su veličine otprilike 3cm x 1.5cm x 1.5cm (otprilike veličine masline). Ovarijumi su preko fimbrija povezani sa falopijanovim tubama. Obično svaki ovarijum produkuje jajne ćelije svakoga meseca, ali ukoliko jedan ovarijum nedostaje ili je disfunkcionalan, drugi nastavlja da proizvodi jajne ćelije.

OVARITIS (upala jajnika) – bakterijska infekcija koja zahvata područje jajnika i materice, a često je udružena i sa cistitisom – zapaIjenjem mokraćne bešike. U normalnim uslovima, u ovoj regiji nalaze se mikroorganizmi koji nisu patogeni, te ne ugrožavaju zdravlje. Međutim, u posebnim uslovima, kao što su dugotrajno nošenje tesne odeće, oslabljen imunološki sistem, prehlada, upala nekog drugog organa (mokraćne bešike, slepog creva…) može se spontano razviti upalni proces.

OVULACIJA – oslobađanje jajne ćelije iz jajnika prskanjem folikula, i ovaj period se naziva fertilan period vašeg menstrualnog ciklusa tj. plodni dani. Svakog meseca, folikul sa jajnom ćelijom sazreva unutar jajnika. Jednom kad dostigne određenu veličinu, folikul otpušta jajnu ćeliju iz jajnika u jajovod i kroz jajovod putuje prema materici. Koji jajnik, levi ili desni, otpušta jajašca –  prilično je proizvoljno. Ovulacija ne mora nužno biti na naizmeničnim jajnicima od jednog do drugog ciklusa.

P

PAPA NIKOLAU TEST, PAP test PAPA test, (engl. Papanicolaou stain) – jednostavna i bezbolna metoda ispitivanja ćelija u uzetom materijalu, sa prednje i zadnje usne i kanala grlića materice. Od uzetog uzorka se pravi citološki razmaz koji se fiksira na mikroskopskoj pločici i boji po metodi Papanikolau. Posle bojenja vrši se mikroskopska analiza morfoloških osobina ćelija u toku koje se mogu otkriti znaci zapaljenja grlića, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge patohistološke promene.
Papanikolau test je metoda dopunskog ispitivanja u okviru ginekološkog pregleda koja ima za cilj rano otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih promena ćelija grlića materice.

Prilikom tumačenja rezultata dobijenih primenom Papanikolau testa koristi se klasifikacija koja se koristi još od davne 1954.  godine. U pitanju su PAPA test grupe koje podrazumevaju :

  • PAPA I– ova grupa označava da je nalaz uredan,
  • PAPA II – ova grupa označava atipične zapaljenjske promene,
  • PAPA III – ova grupa označava displaziju: blagu, srednje tešku ili tešku,
  • PAPA IV – ova grupa označava karcinom in situ,
  • PAPA V – ova grupa označava sumnju na pojavu invazivnog karcinoma.

PCO (sindrom policističnih ovarija – jajnika) – najčešća hormonska bolest kod žena i najčešći uzrok izostanka ovulacije. Temeljne promene kod ove bolesti su cistični folikuli u kori jajnika, menstrualni ciklus bez ovulacije (anovulacija), retke menstruacije, neplodnost, pojačana dlakavost, opadanje kose i akne.

Saznaj više:  Najčešći razlozi neplodnosti

PCT (postkoitalni test) – podrazumeva uzimanje uzorka cervikalnog brisa nekoliko sati nakon seksualnog odnosa, da bi se odredilo da li je Vaš cerviks ‘zamka’ za spermatozoide. Za ovaj specifičan test tajming je sve – zbog toga što samo u vreme ovulacije cervikalna sluz nije gusta. Test naravno podrazumeva posetu Vašem lekaru da bi se mogao uzeti uzorak sekreta i ispitati zbog prisustva spermatozoida.

PGD – preimplantacijska genetska dijagnostika koja je namenjena pre svega za pacijente sa genetskim manama ili nosiocima gena urodjenih mana (monogenih oboljenja).  Zahvaljujući ovoj tehnici moguće je uzeti ćelije iz embriona i sprovesti genetsko ispitivanje ciljano na određeno genetsko oboljenje.

PGS – preimplantacijski genetski screening podrazumeva uzimanje nekoliko ćelija trofektoderma u stadijumu blastociste kod kojih se ispituju hromozomi.

PICSI – tehnika biranja spermatozoida na osnovu njihove morfologije, pokretljivosti i sa optimalnim genetskim sklopom. Ova tehnika se preporučuje za pacijente čiji je rezultat spermograma na donjoj granici referentnih vrednosti ili za pacijentkinje koje nisu zatrudnele u prethodnim ciklusima lečenja, kao i za parove koji imaju nisku fertilizaciju ili loš kvalitet embriona.

PENETRACIJSKI TEST – test sposobnosti fertilizacije.

PESA  – dobijanje spermatozoida hirurškim putem uzimanjem uzorka iz kanalića edididimitisa zajedno sa tečnošću, uz pomoć tanke igle za punkciju direktno kroz kožu mošnica.

POLICISTIČNI JAJNICI – (Ovaria polycistica, PCOS, policistični ovarijalni sindrom, Syndroma Stein Leventhal) stanje u kome jajnici stvaraju neobično visok nivo androgena (muških polnih hormona) što se reflektuje na problem ovulacije. Žene sa ovim sindromom imaju velike jajnike sa mnogobrojnim malim cistama. Ovo stanje se najčešće povezuje sa izostankom ovulacije i amenorejom. Ipak, sa adekvatnom terapijom može doći do ostvarivanja trudnoće.

Ovo stanje se obično dijagnostikuje na osnovu sledećih činilaca:

  • povišen nivo androgenih tj.muških hormona poput testosterona, koji se uočava u prekomernoj maljavosti, aknama ili nivou hormona iznad referentnih vrednosti za žene pri laboratorijskim analizama,
  • izostajanju ovulacije (nepravilni menstruacioni ciklusi)
  • karakterističnim izgledom jajnika na ultrazvučnom pregledu.

POLIP (Polypus) – najčešće benigne izrasline koje se javljaju na sluznicama u materici ili grliću. Razvijaju se iz endometrijuma materice i sluznice grlića.

POLUCIJA – predstavlja izraz za nehotimično ili neizazvano lučenje sperme kod muškarca do koga najobičnije dolazi prilikom spavanja. U širem smislu se pod time podrazumeva i vaginalna lubrikacija kod žena; za oba fenomena se koriste izrazi – noćna emisija. Takođe, se koristi i kolokvijalni izraz mokri snovi.

PYOSPERMIA – veliki broj leukocita u ejakulatu .

PLURIPARA – višerotka.

PROLONGATA – Pod pojmom Graviditas prolongata (produžena trudnoća) podrazumeva se izostanak početka porođaja posle termina izračunatog na osnovu datuma poslednje menstruacije ili UZ pregleda do 12. nedelje trudnoće. Ovaj termin se upotrebljava za trudnoće čiji je termion porođaja prošao do 10 dana od izračunatog na osnovu napred navedenih parametara.

PROLAKTIN (PRL) – hormon koji se proizvodi u hipofizi, a njegov naziv potiče od njegove uloge u lаktаciji. Prolaktin tаkođe imа i druge funkcije u orgаnizmu, od toga da deluje nа reproduktivni system, pa do toga dа utiče nа ponаšаnje i reguliše imuni sistem.

PROGESTERON (Pg) – pripada grupi steroidnih hormona, ženski je polni hormon i zajedno s estrogenima učestvuje u regulaciji menstrualnog ciklusa. Glavnina sinteze se odvija pod kontrolom LH, u žutom telu nastalom nakon ovulacije.
Služi za pripremu sluznice materice za trudnoću, a u trudnoći sprečava kontrakcije miometrija.
Osnovne indikacije za određivanje koncentracije su:

  • Dokazivanje ovulacije (sinteza započinje nakon ovulacije pod uticajem LH),
    •  Procena funkcije žutog tela,
  • U dečijem uzrastu, ukoliko postoji sumnja na enzimski defekt 20-22. dezmolaze (posledica je nemogućnost sinteze progesterona), odnosno defekt 17a-hidroksilaza ili 17-20 dezmolaze (povišena koncentracija progesterona), kao prekursora u reakcijama katalizovanim ovim enzimima.

PROSTATA – žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme). Normalno, prostata je veličine i oblika kestena (“kestenjača”).

PROSTATIS – zapaljenje prostate i predstavlja odbrambenu reakciju organizma na štetne agense. Ti agensi mogu biti biološki (bakterije, virusi, gljivice i sl.), hemijski, fizički i mehanički. Zapaljenje prostate najčešće izazivaju biološki agensi.

 

R

REKTOKELA – predstavlja stanje koje se karakteriše spuštanjem zadnjeg vaginalnog zida sa rektumom (završni deo debelog creva). Najčešći uzrok nastanka rektokela predstavljaju dugotrajni i komplikovani vaginalni porodjaji, ali i postojanje nezbrinutih, ili loše zbrinutih rascepa medjice nakon porodjaja. Kod odredjenog broja žena, može doći do pojave rektokele i nakon jačeg naprezanja tokom pražnjenja debelog creva i tada se pretpostavlja da postoji urodjena slabost ovog vezivnog tkiva.

RETROVIRUSI – virusi koji su sposobni da od jednolančane RNK sintetišu DNK. Najpoznatiji virus iz ove grupe je HIV (virus humane imunodeficijencije).

RETROFLEKSIJA MATERICE – može biti urođena i stečena. Urođena retrofleksija se obično viđa kod inače nedovoljno razvijenih materica, te je često praćena privremenim ili čak i trajnim sterilitetom. No, i kad nije uzrok definitivne neplodnosti žene, retrofleksija uterusa u velikoj meri otežava nastajanje trudnoće, pre svega zbog toga što je grlić uterusa više ili manje podignut prema simfizi i što se po obavljenom polnom odnosu obično ne kupa u semenoj tečnosti koja se nakuplja u zadnjem svodu vagine. Ovo se jednostavno rešava korektivnim zahvatima na uterusu. Trudnoća kod nekorigovane retrofleksije uterusa najčešće protiče bez teškoća i komplikacija. Ipak zapaženo je da kod retroverzije i retrofleksije ovog organa češće nastaju spontani abortusi nego kod normalnog položaja uterusa.

RETROVERZIJA MATERICE – podrazumevaju se stanja kod kojih je dno materice, umesto da se naslanja na zadnji zid mokraćne bešike, okrenuto unazad prema rektumu, odnosno Duglasovom prostoru. Kod retroverzije se radi o tzv. zavaljenoj materici, gde postoji prav ili tup ugao između tela i grlića. Usminski deo grlića materice je podignut naviše i obrnut prema simfizi.

REZUS (faktor) – imunobiološki sastojak krvnog seruma.

S

SALPINGITIS – predstavlja zapaljenje jajovoda. Vrlo retko nastaje samostalno, već najčešće zajedno sa zapaljenjem jajnika (oophoritis), što se naziva i adnexitis.

SEMENA TEČNOST – tečnost u kojoj se nalaze muške polne ćelije, spermatozoidi. Ona je smeštena u semenim kesicama.

SEPTUM MATERICE – predstavlja urodjenu manu koja se karakteriše matericom koja je pregradjena u svojoj unutrašnjosti. Do razvoja ove anomalije dolazi zbog greške tokom embrionalnog perioda, kada se materica razvija spajanjem Milerovih kanala, pa dolazi do nekompletne resorpcije pomenute pregrade. Dužina septuma (pregrade) koja se nalazi unutar materice varira i može biti prisutan samo na dnu materice, jedva primetno do potpuno podeljene materice na dva dela. Često se sa podeljenom matericom nalazi i pregrada unutar vagine. Nije u potpunosti jasno zašto dolazi do anomalije septalnog uterusa, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija, jer veliki broj gena učestvuje u normalnom razvoju navedenih struktura. Takodje, postoje teorije o neadekvatnom delovanju hormona tokom perioda organogeneze.

SERKLAŽ – Kada postoji slabost grlića materice, to jest kada postoji opasnost da se trudnoća završi pre vremena primenjuje se jednostavna operativna metoda – serklaž. Ukoliko se ginekološkim i kliničkim pregledom utvrdi da je spoljašnje i unutrašnje ušće materice otvoreno za 0,5 do 1 pa cak i 2 centimetara, serklaž je neophodan. Serklaž se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji, uglavnom u 12. nedelji trudnoće (3. mesec). U izuzetnim slučajevima može da se primeni i ranije, a nekada se serklaž radi u 6. ili 7. mesecu kako bi se sprečio prevremeni porođaj. Operacija se sastoji u stavljanju kružnog šava oko grlića materice, na nivou unutrašnjeg ušća kako bi se ono zatvorilo. Koristi se sintetski (najlonski) konac koji se skida 21 dan pre očekivanog porođaja.

SINEHIJA – priraslica.

SPERMA – mutna, mlečnobela do bledožuta tečnost koja se pod određenim uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se od spermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekreta epididimisa.

SPERMATOREJA – Pojava učestalog izbacivanja sperme iz mokraćne cevi koje se zbiva bez erekcije i bez želje.

SPERMATOZOID  – vrlo malene muške polne ćelije, koje na prednjem delu – glavici sadrže jezgro. Zadnji deo spermatozoida čini dugačak repić koji svojim vijuganjem omogućuje kretanje spermatozoida. Spermatozoidi zajedno sa semenom tečnošću čine spermu.  Stvaraju se u testisima, u procesu spermatogeneze, koja traje 74 dana. Iz testisa odlaze u epididimis kroz koji prolaze 11-12 dana i na tom putu dozrevaju.

SPERMOGRAM (spermiogram) – ovim pregledom (analizom sperme) se dobijaju podaci o ukupnom broju spermatozoida, procentu progresivno pokretnih, neprogresivno pokretnih, slabo pokretnih i nepokretnih spermatozoida. Osim toga, ovim pregledom se određuju i parametri kao sto je zapremina, viskoznost, brzina likvefakcije, pH, boja ejakulata, kao i podaci vezani za aglutinaciju i agregaciju spermatozoida.

SPERMOCITOGRAM – analiza sperme koja se obavlja na velikim mikroskopskim uvećanjima (vise od 1000X) i pruža informacije vezane za morfologiju spermatozoida, kao i procenu prisustva i broja drugih ćelija kao sto su leukociti, eritrociti, epitelne ćelije, nezrele forme spermatozoida, bakterije itd.

SPERMOKULTURA  – mikrobiološko određivanje prisustva patogenih mikroorganizama (bakterija) u semenoj tečnosti (Escherichia coli, Enterococcus spp., Streptococcus agalactiae, Staphylococcus aureus, Mycoplasmae hominis, Ureaplasmae urealyticum, Chlamydia trachomatis itd.)…

SUBFERTILITET– smanjena oplođujuća sposobnost muškarca (ili žene).

SUROGAT MAJKA – ženska osoba starija od osamnaest  godina, koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, a u cilju davanja deteta po rođenju – donoru ili drugom licu, nosi embrion začet postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje.

T

TESA – Punkcija testisa je dijagnostička ili terapijska metoda koja se radi sa ciljem dobijanja spermatozoida iz tkiva testisa, u slučajevima kada nema spermatozoida u ejakulatu. Koristi se u postupcima za vantelesnu oplodnju.

TESTIS – muške polne žlezde homologne jajnicima kod žena. Muški sisari imaju dva testisa, koji se najčešće nalaze u produžetku stomaka, iza penisa, u kožnoj vrećici koja se naziva skrotum ili mošnice. Njihova veličina iznosi oko 5 cm. U pubertetu počinju da proizvode spermatozoide, otprilike oko 70 miliona na dan, i muški polni hormon-testosteron, koji između ostalog dovodi do dubljeg glasa, uvećanja mišićne mase i tela, brade…Posle puberteta volumen testisa može se uvećati i do 500% u odnosu na veličinu pre puberteta.

TESTOSTERON – hormon koji je odgovoran za polne karakteristike muškarca. Deluje na fetus, na formiranje polnih organa, na spuštanje testisa, posle puberteta osmostruko povećava penis, skrotum i testise, takođe omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika muškarca (raspored dlaka na telu, glas, povećava debljinu kože, izraženiji razvoj mišićne mase, dejstvo na kosti i rast i dr).

THERAZOOSPERMIJA – smanjen procenat morfološki pravilnih spermatozoida, kada postoji ukupno više od 40% morfološki abnormalnih spermatozoida u ejakulatu.

TIMING OVULACIJE – predviđanje vremena kad će biti ovulacija.

TROFOBLAST – spoljni omotač zametka iz kojeg se razvija posteljica.

TUBOSKOPIJA – dijagnostički zahvat u jajovodima koji se postupno uvodi kao rutinska dijagnostička procedura. Pomoću vrlo tankih i savitljivih optičkih sistema, koji se uvode u jajovode, dobijaju se dodatne informacije o prohodnosti jajovoda i stanju njihove sluznice.

TUBE  (Falopijeve tube, jajovodi) – dve šuplje, cevaste strukture koje polaze od gornjeg kraja granica materice i pružaju se napolje, ka obema stranama karlice, u dužini od desetak santimetara. Svaka od ovih tuba široka je otprilike kao olovka, a na svom najudaljenijem kraju je levkastog oblika. Tube su sastavljene od spoljnog sloja mišića i unutrašnje obložne membrane, koja je prekrivena izbočinama dlakastog oblika. Te izbočine mogu da se njišu slično trepljama ili metlici, čime se, zajedno sa talasastim stezanjem mišića jajovoda potiskuje jajna ćelija dole, ka materici, a istovremeno se pomaže spermi da prodre kroz tubu i dospe do jajeta.

U

UREAPLASMA  (ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum) – vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost kod muškaraca i kod žena.

URIN – tečni telesni otpadni produkt, nastao u bubrezima procesom filtracije iz krvi. Eliminacija urina se vrši aktom mokrenja(uriniranje) kroz mokraćnu cev.

UTERUS – šuplji mišićavi organ kruškastog oblika koji se nalazi u sredini karlice. Uterus je reproduktivni organ i on je oko deset santimetara dug, šest širok i ispod tri santimetra debeo. Sastoji se od spoljnog, glatkog omotača, srednjeg sloja sastavljenog od debelog mišićavog tkiva i unutrašnjeg dela duplje koji je obložen endometrijskim ćelijama.

V

VAGINA – ili rodnica predstavlja unutrašnji polni organ žene. Ona ima oblik cevi koji vodi do grlića materice (cerviksa). Njeni zidovi su elastični, sastavljeni od mišićnog tkiva i imaju mnogobrojne nabore koji joj omogućavaju da se širi i prilagođava prolasku deteta za vreme porođaja. U stanju mirovanja zidovi su naslonjeni jedan na drugi i dugački 8-10cm. Vagina se u dnu završava vaginalnim otvorom, a pri vrhu se povezuje sa grlićem materice. Zidovi vagine imaju tri sloja: prvi (unutrašnji) sloj sličan je unutrašnjem delu usta, srednji sloj predstavlja mišićno tkivo a spoljašnji formira prekrivač.

VAGINIZAM – seksualni poremećaj u čijoj je osnovi nevoljni spazam spoljne trećine vagine, tako da je njen otvor zatvoren i onemogućen je prodor penisa. Ova kontrakcija mišića vagine može biti udružena, u težim slučajevima, s kontrakcijom mišića karlice, pa i celog tela. U blažem obliku, ovaj genitalni grč prouzrokuje bolni koitus, kad je prodiranje penisa u vaginu moguće, ali je bolno za ženu.

VAGINITIS – zapaljenski poces sluzokože koja oblaže unutrašnjost vagine i veoma je često stanje sa kojim se susreće ginekolog. Najčešće dolazi do pojave zajedničkog zapaljenja spoljašnjih polnih organa žene (vulva) zajedno sa vaginom (vulvovaginitis), jer se ove dve strukture nalaze jedna pored druge i nemoguće ih je razdvojiti u anatomskom i funkcionalnom smislu. Najčešće se vaginitis javlja zbog bakterijske infekcije (kod svake druge žene), kandidijaze (infekcije kandidom koja se javlja kod svake četvrte žene),  kod infekcije trihomonasom (javlja se kod svake pete žene), ali dobar broj žena ostaje sa nerazjašnjenim uzročnikom.

VAGINALNI SEKRET  – Grupe vaginalnog sekreta se označavaju rimskim brojevima od I-VI.

VARIKOKELA – predstavlja preterano razvijene, umnožene, proširene, vijugave vene spleta koji odvodi krv iz testisa (pampiniformni pleksus). Nekada je proširenje diskretno tako da se napipa samo pri napinjanju ili nošenju teških predmeta. Kod srednje izražene varikokele, krvni sudovi se pipaju u mošnicama kao izvijugani kanap. Ako su dosta izražene, mogu se videti kroz kožu skrotuma (mošnica) ili se uočavaju izražene vene na samoj koži mošnica.

VULVA –spoljni polni organi žene: venerin brežuljak, velike i male stidne usne, dražica, trem vagine, čunasta jama, devičnjak, Bartolinijeve žlezde i spoljašnji otvor mokraćne cevi. Ona je kao i ostali deo tela pokrivena kožom.

Z

ZIGOTA -oplođen ženski gamet koji nastaje spajanjem muškog i ženskog gameta, odnosno, spermatozoida ili spermacije i jajne ćelije. Pošto su pojedinačna jedra gameta sa haploidnim brojem hromozomajedro oplođene jajne ćelije sadrži diploidan broj hromozoma:

  • jedna garnitura hromozoma je majčina (iz jajne ćelije);
  • druga garnitura je očeva (iz spermatozoida).

ZIFT – Postupak transfera zigota u jajovod, s tim što se jajna ćelija oplodi u laboratoriji pre ne­go što se (često samo nekoliko sati posle oplođenja) laparoskopski ubaci u jajovod.

Izvor: Šansa za roditeljstvo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *