Ponosna mama trojki

Dragi moji hrabri budući roditelji,

Kako smo suprug i ja prošli kroz borbu sa sterilitetom i VTO želeli smo da sa vama podelimo i svoju priču…

Naša borba počela je pre nešto više od tri godine. Nakon  godina pokušavanja, merenja bazalne temperature, praćenja ciklusa (ja imam redovne menstruacije na 28 dana, kao sat) odlaska kod ginekologa, pretraga, čajeva i onog klasičnog “opustite se doći će i beba” rešili smo na svoju ruku da uradimo i spermogram. Rezultati su bili poražavajući i bio je to veliki šok za nas. Imali smo samo 2% pokretnih momaka i 83% patoloških formi. Ukupan broj bio je 30 miliona.

U nalazu je bio i veliki broj leukocita. Naravno odmah je posumljano na infekciju. Daljim lečenjem kod urologa isključene su sve infekcije, varikocela i bilo šta drugo što bi mogao da bude uzrok ovako lošeg spermograma. Počeli smo sa vitaminskim terapijama, prokseed-om i raznim čajevima…

Nakon više od 6 meseci lečenja došli smo do 100 miliona!!! ali je pokretljivost i dalje bila 3-5% i patoloških formi oko 70%. Urolog je utvrdio da je u pitanju muški steriletet za koji se uzrok ne zna i uputio nas na konsultacije u Betaniju na odeljenje sterileteta. Tamo smo u razgovoru sa lekarima došli do toga da moramo na VTO jer sa takvim spermogramom i tolikim brojem leukocita nemamo šansi sa insemenacijom.Kako smo već imali odrađen veliki broj nalaza, praktično smo samo dopunili dokumentaciju i već početkom decembra 2010. predali sve na prvostepenu komisiju. Drugostepenu komisiju prosli smo krajem decembra i poziv je stigao 15. januara 2011. Javili smo se u Betaniju 31. januara. Kockice su se lepo složile, pa je meni 20. dan ciklusa bio 02.02. kada sam počela sa terapijom. Moj protokol je izgledao ovako: 

  • 02.02. počela diferelin – primala sam injekcije u stomak, mužić me je bockao 🙂
  • 09.02. dobila menstruaciju
  • 16.02. nakon izvađenog E2 koji je bio ok, počela sa menopurom, primala sam po 3-4 ampule dnevno a nastavila sam da dobijam i diferelin
  • 26.02. primila pregnil 2×5000, imala sam 8 folikula, počela sa utrogestanom
  • 28.02. aspiracija, 8 jajnih ćelija
  • 03.03. transfer, oplodilo se 5, jedna se odnah podelila na 2 dela, vratili ostala 4 embriona koji su bili dobri, nastavila utrogestan 3×2 vaginalno

Slatko iščekivanje dve crtice

Mirovala sam tri dana strogo u krevetu, nakon toga sam šetala po kući, nisam ništa radila samo sam uživala 🙂
Svi koji su prošli kroz VTO znaju šta znači dan za betu. Nikada u svom životu nisam bila tako uplašena…
To prepodne bilo je kao čitava večnost… Rezultat BETA 461!!! 11. dana nakon transfera! TRUDNA SAM!!!

Dakle, trudna sam! I to skoro sigurno ima više beba. Bili smo i srećni i uzbuđeni i uplašeni. Prvi UZ pokazao je tri gestacijska meška starosti 5 nedelja. Dr nam je rekla da je jedan mešak značajno manji i da se najverovatnije neće održati do sledećeg UZ. Naredila je da budem na bolovanju, da što više šetam i da budem opuštena… Bili su to najlepši dani moje trudnoće… Iako smo se bojali, muž i ja smo ipak priželjkivali da ostane i treća beba, nekako smo je bili već zavoleli… Zvuči blesavo 🙂
Na sledećem UZ u osmoj nedelji i dalje su bila tu sva tri meška, ali je jedan i dalje kasnio (prva dva 7+3, mališa 6+3). Na doktorkino izneneđenje i treći mešak je imao srčanu radnju! Naš mali heroj! Nastavila sam sa terapijom utrogestanom i uživala u trudnoći.

Nažalost u devetoj nedelji sam prokrvarila i tu su počele moje mukice… Nakon nedelju dana u Betaniji krvarenje je prestalo a sve tri bebe su bile dobro. Od tog trenutka bilo je neophodno da mirujem i da što više budem u krevetu. Od 11. nedelje sam imala strašne mučnine što je rezurtiralo gubitkom 8 kilograma i na kraju ležanjem u Betaniji desetak dana. Tamo mi je urađen i prvi ekspertski UZ na kome je potvrđeno da nosim tri zdrave bebe. Razgovarali smo i o embrioredukciji gde su se svi lekari složili da je veliki rizik i da ću nositi trojke do kraja. Trudnoću mi je dalje vodio stric mog muža, inače profesor medicinskog fakulteta, ginekolog u penziji. Slobodno mogu da kažem da nije bilo njega verovatno da se moja trudnoća ne bi dobro završila.

Od 15. nedelje sam dobila stalne kontrakcije i uključena mi jeterapija. U 17. nedelji sam ponovo dobila obilno krvarenje, hitno otišla u Betaniju gde su me na patologiji trudnoće pregledali  i utvrdili placentu previju totalis. Znači da serklaž nije dolazio u obzir a grlić mi je već u tom trenutku bio skraćen na 17mm i bila sam otvorena pola prsta. Ispratili su me kući sa rečima “srećno”…. Zahvaljujući strpljenju mog ginekologa prof. Aleksića, koji me je obilazio svakog dana, ja sam uspela da održim trudnoću neprestano ležeći u krevetu od 16.06. do samog porođaja 13.09.

Termin je bio 21.11. ali mi je na redovnoj kontroli u Betaniji 07.09. utvrđeno da postoji zastoj u umbilkalnoj cirkulaciji između mene i beba i da imam smanjenu količinu plodove vode. Primljena sam u bolnicu, dobila Deksazon za razvoj pluća beba i zakazali su mi carski rez za 14.09. Ja sam tada bila u 30. nedelji trudnoće.

Ponosna mama trojkiPonosna mama trojki

Porođaj je ipak krenuo prirodnim putem u noći između 12. i 13. septembra a završio se carskim rezom. U 3:31 rođeni su Nikola(1040gr), 3:32 Helena(1090 gr) i 3:33 Aleksa(1490gr). Na rođenju su dobii ocene 5/7, bili su jako nezreli i odmah su prebačeni u Dečiju kliniku. Na intezivnoj nezi Aleksa je proveo 4 dana, Nikola 17 a Helena 21 dan nakon čega su prebačeni na odeljenje neonatologije za prevremeno rođenu decu. Ti dani bili su najteži dani u našim životima. Svakodnevne posete bolnici dva puta dnevno i bezbroj informacija o njihovom stanju. Prošli su kroz brojne probleme ali hvala Bogu nisu imali ozbiljnijih komplikacija…

Aleksa se nakon nešto više od mesec dana ubuckao do dva kilograma i 18.10.2011. se konačno pridružio mami i tati. Nikoli je trebalo još par nedelja i on je došao kući 07.11. takođe sa 2 kilograma. Naša Helena, naš mali heroj sa početka ove priče, ni nakon 40 dana od rođenja nije mogla bez dodatnog kiseonika i kod nje se razvila takozvana hronična plućna bolest. Na njen dolazak kući čekali smo punih 4 meseca. Njena borba bila je teška ali je na kraju uspela da prebrodi sve i da se 11.01.2012. pridruži svojoj porodici.

Dok vam ovo kuckam moja tri zlata se igraju u dnevnoj sobi pored mene. Nedavno smo proslavili i prvi rođendan. Svakodnevna borba i dalje traje, skoro svakog dana smo na klinici na raznoraznim kontrolama ali oni rastu, napreduju i što je najvažnije zdravi su.

Nadam se da će naša priča značiti svima koji se spremaju za VTO ili su u postupku kao što su meni značile  priče koje sam svakoga dana čitala. Ako neko ima nekih pitanja biće nam drago da pomognem… Želim vam svima puno strpljenja, uspeha i sreće!

Ponosni roditelji trojki
Milena i Predrag

Foto

Saznaj više:  Osam rečenica koje ne treba da kažete parovima koji se bore sa neplodnošću

14 thoughts on “Ponosna mama trojki

  1. Draga Milena i Predraze, zelim vam da vam deca budu zdrava i vesela, da vam pruze razloge da budete ponosni njima, a vama dvoma mnogo zdravlja da im se uvek nadjete! NEka vas Bog cuva!

    1. Draga Milena,citajuci tvoju pricu na pocetku gotovo sto nisam plakala!Ali kraj je toliko lep i bozanstven.. 🙂 Zelim ti svu srecu tebi i tvojoj deci.Ja imam sestru koja je skoro urasila VTO i danas moja porodica i ja cekamo rezultate.Nadam se da ce sve biti dobro..!Zelim svu srecu tebi,tvom muzu i tvojoj deci,a i takodje svim mladim parovima koji ce uraditi,ili su vec uradili VTO.PUNO SRECE…!!! :*

  2. Draga Milena,

    Dok sam citala tvoju pricu suza je suzu stizala. Zelim Vam svu srecu ovog sveta. Uzivajte sa vasim malisanima.

  3. Draga Milena ,bas si me rasplakala ….i evo sad placem i radi tebe i radi sebe i radi svih zena koje imaju ovako tesku muku …..
    U braku smo 7 godina, svo vreme pokusavamo i prosli smo i cajeve ,i kojekakve tinkture ma sve sto smo culi smo probali ali nista ….
    Prosli smo razne momente ,plakanje ,suocavanje sa cinjenicama jako je bilo teskih dana i noci …..izolovala sam se od svega i sama sebi stvorila svoj svet , sto nikako nije bilo dobro resenje .
    Kada smo zajedno uvideli da je tesko da uspemo prirodno da dobijemo bebicu ,resili smo da krenemo u VT avanturu ….18 Jan 2013 smo dobili poziv za betaniju ,jao kako se tada plakalo ,prvih 12 minuta od srece a kasnije i straha ,neizvesnosti sta nas ceka ….jako je tesko
    Trenutno sam pod terapijom i svaki dan se budim sa nekim novim pitanjem i razmisljanjem , osecam se tuzno i neupuceno dovoljno za sve sto nas ceka .
    Molim Gospoda Boga da nam podari hrabrosti , snege i vere da izdrzimo sve i da na svet donesemo nase bebe 🙂

    1. ne odustaj srno i veruj..Ja i moj muzic tek treba da se spremamo i uplasena sam ko nikad..samo treba biti uporan i ne odustajati..trenuci ocajavanja cu normalni,i mi smo milion puta plakali ali posle toga skupis snage i teras dalje..svu srecu zelim tebi,svim zenama pa i sebi..drzim fige da svima uspe i sa sto manje muka sve prodje <3

  4. I ja sam se skoro rasplakala, stvarno je divno procitati ovako nesto. I ja se mucim da ostanem trudna a sve je uredu kod oboje ali, trenutno sam na terapiji, klomifen, utrogestan, pregnil…..nemam ni malo godina i vec me hvata panika ali mi je zelja da imam trojke kao vi, molim Boga da rodim bar jedno dete i volela bih prirodno da zatrudnim . Ali stalno mislim o trojkama :)) nek su vam zivi i zdravi i srecni imate najvece blago koje vam je Bog dao i on svaki trud i muku nagradi

  5. Pozdrav, ja sam radila VTO i u 10 sam nedelji ocekujem tri bebe strasno se bojim jer lekari preporucuju redukciju jednog zbog prevelikog rizika pa sam htela da podelim sa vama neznam sta da radim tako sam zavolela svoje bebe jer su sve vitalne i zdrave i kad god ih vidim na UZ meni krene suzica

    1. Draga Dragana,
      rizik trudnoce sa trojkama jeste veliki, prevremeni porodjaj je skoro izvestan ali se moze izgurati dosta dugo i uspesno. Sa druge strane postoji i rizik embrioredukcije. I meni su savetovali, ali kako je sa bebama bilo sve ok, suprug i ja smo odlucili da pruzimo svima sansu.
      Nadam se da ces doneti odluku koja je najbolja za tebe i tvoje bebe. Zelim ti punoo srece!

      1. Draga Milena,

        Prosto, ko god ovo procita, ne moze ostati ravnodusan.. Posebno oni koji imaju isti problem.. nazalost, i ja sam jedna od tih koja se suocava sa istim problemom, i uskoro cemo morati na VTO.
        Volela bih da stupim u kontakt s tobom..
        Ukoliko procitas ovo, molim te da mi se javis.

        Zelim Vam zdravlje i srecu.

        1. Draga Jovana,
          Nadam se da cete i Vi uskoro podeliti Vasu pricu sa nama, o tome kako ste dosli do zeljene bebe!
          Srdacan pozdrav!

  6. Postovani Milena i Predraze,

    Citajuci ovu vasu zivotnu pricu nisam mogla obuzdati suze, vasa djecica su sads vec velika Hvala Bogu i da im Bog podari zdrsvlje srecu lijepo djetinjstvo, ja i suprug smo radili VTO sada sam u fazi mirovanja cekam BHCG trebam 05.12-og da uradim i jako sam nestrpljiva u geaku smo 3 godine sve moguce pretrage smo radili cak sam imala intervenciju Laparasopska operacija tu su mi skinuli jedan jajovod a drugi zapekli tako da je vjerovatnoca pritodnim putem 0% ali nisam se htjela predati i odradili smo i ovo nalazi svi su mi bili ok sada sam na terapiji Utrogestan, Dexason, Folna kiselina i Progesteron, cetiti divna emrionica su mi vratili i voljela bih kao i Vi da imam trojke,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *