Piše: dr Ivana Đurđević- Starović, ginekolog, medicinski urednik sajta www.hocubebu.rs
Vantelesna oplodnja se sprovodi kao terapija neplodnosti kod parova kod kojih ne postoji nijedan drugi jednostavniji način lečenja steriliteta. Kad sve jednostavnije metode omanu- tu je VTO
Od 1978. godine, kada je rođena Lujza Braun, prva beba iz postupka vantelesne oplodnje, ova metoda omogućila je rađanje preko 3,5 miliona dece širom sveta. Sam postupak vantelesne oplodnje je napredovao, ali parovi koji odlaze na VTO se suočavaju sa istim strahovima i nedoumicama.
Postupak vantelesne oplodnje
Priprema za postupak se može podeliti na dva dela. Prvi deo bi predstavljao neophodne analize koje su potrebna da bi ste ušli u proces vantelesne oplodnje i možemo ga svrstati u lakši deo. Početak svakog ispitivanja plodnosti podrazumeva: detaljnu anamnezu, ginekološki pregled i ultrazvučni pregled vaginalnom sondom.
Tokom pregleda uzima se: Cervikalni bris (bakteriološki, Chlamydia, Mycoplasma) i bris po Papanikolau – PAPA test. Takođe je potrebno uraditi kolposkopski pregled.
Sledi ispitivanje hormona od 2. – 4. dana menstrualnog ciklusa (FSH, LH, estradiol, progesteron, testosteron, prolaktin, TSH, T3, T4, AMH). Analiza krvi radi otkrivanja postojanja antitela na viruse (HbsAg, HCV, HIV, VDRL, Toxoplasma gondii, Rubella).
Kako bi se ispitala prohodnost materice i jajovoda sprovodi se HSG (histerosalpingografija), ubrizgavanjem kontrasta u matericu i praćenjem njegovog kretanja kroz reproduktivni trakt žene pod rentgenom. Umesto HSG-a može se uraditi i laparoskopija koja je nešto invazivnija od HSG-a, ali i preciznija.
Plodnost muškarca ispituje se iz uzorka sperme nakon 2-5 dana apstinencije. Spermogram se ponavlja barem dva puta u razmaku od 3 meseca pre donošenja konačne dijagnoze. Takođe, potrebno je isključiti i postojanje infekcija genitalnih organa. U tu svrhu radi se spermokultura, bris uretre (ispitivanje na infekciju hlamidijom i mikoplazmom), analiza krvi (HbsAg, HCV, HIV, VDRL).
Priprema para na postupak vantelesne oplodnje
Drugi deo bi predstavljao pripremu para, pogotovo žene, na sve ono što je očekuje tokom postupka. Treba prebroditi period između dva pregleda i vreme isčekivanja rezultata. Suočavanje sa rezultatima koji su van okvira normalnih vrednosti izaziva stah, napetost, depresiju, nesigurnost, a vrlo često je dovoljna rutinska terapija da se oni vrate u normalu.
Takođe, svaka žena, a naročito ona koja se priprema za postupak VTO, trebalo bi da poradi na svom imunitetu, kako bi njeno telo bilo što spremnije da prihvati i održi trudnoću, ukoliko do nje dođe. Prema istraživanjima, ženama u reproduktivnom dobu savetuje se dodatni unos vitamina B9 (folne kiseline) od 400 mcg folata dnevno, ali je važno unositi ih svakodnevno, najmanje jedan mesec pre začeća (idealno 3 meseca), kao i tokom trudnoće, radi postizanja optimalnog nivoa folata u crvenim krvnim zrncima.
Folat spada u grupu B vitamina (B9) koji se nalazi u hrani, dok je folna kiselina forma folata u vitaminskim suplementima i zahteva tranformaciju u organizmu do aktivnog oblika-folata. Potrebe za folatima u trudnoći se povećavaju i od velikog su značaja i za majku i za plod. Čak do 70 odsto komplikacija trudnoće uspešno se može sprečiti unosom folata pre začeća i tokom trudnoće. Usled urođene smanjene aktivnosti enzima svaka druga žena ne može u potpunosti da metaboliše folnu kiselinu u biološki aktivan oblik folat. Te žene, i uz dovoljan unos folne kiseline, ne mogu postići optimalan nivo folata, što se premošćuje uzimanjem biološki aktivnog oblika koji je odmah iskoristiv.
Za uspešnost vantelesne oplodnje, kojoj svi težimo, bitno je da rezultati budu što bolji, ali podjednako je bitna i psihološka stabilnost žene.