Zamrzavanje jajnih ćelija, od teorije do realnosti u Srbiji

Da li je zamrzavanje embriona “polisa” osiguranja da nećete ostati bez dece, ili bespotrebna procedura kojom ljudi žele da odlože roditeljstvo?

Za sve one koji se godinama bore da postanu roditelji, zamrzavanje embriona je velika tehnološka prednost, koja im daje nove šanse za potomstvo. S druge strane, ako veliki tehnološki giganti poput “Gugla” i “Fejsbuka” svojim zaposlenim ponude da zamrznu jajne ćelije, kako bi se usredsredili na karijeru, za one koji sve nade polažu u “zamrznuto potomstvo” to zvuči kao uvreda.trudnica-stomak

Ipak, bez obzira na kontroverze koje prate zamrzavanje jajnih ćelija, ono je realnost. Prva trudnoća iz prethodno zamrznutih jajnih ćelija zabeležena je  još 1986. godine. Sa napretkom medicine, usavršavaju se i načini zamrzavanja, pa prema rečima lekara, poslednje otkriće u nizu, vitrifikacija, odnosno proces brzog zamrzavanja, omogućava da čak 90 odsto ćelija ostane sačuvano. Ovaj medicinski napredak u svetu je dao vetar u leđa takozvanom društvenom zamrzavanju, odnosno odlaganje materinstva ali ne iz medicinskih razloga, već zbog davanja primata karijeri. A to postaje ne samo društveno, nego i etičko pitanje.

Tako je direktorka jedne od najvećih klinika za vantelesnu oplodnju u Evropi “Create Fertility Centre of Excellence” u Londonu, Gita Nargund, ovu proceduru predstavila kao drugi veliki talas emancipacije, nakon pilule za kontracepciju. Što se nje tiče, zamrzavanje jajnih ćelija moglo bi u bliskoj budućnosti postati idealan poklon za 30. rođendan svake žene.

Primamljiva ideja, čuvanje potomstva za kasnije

Da li su žene u Srbiji ili Hrvatskoj spremne zamrznuti svoje jajne ćelije kako bi odložile dan kada će postati majke? Teorijski, sve što bi moglo pomoći ženama da u nekim zrelijim godinama ostanu u drugom stanju zvuči primamljivo i prihvatljivo. Baš kao i u većini evropskih zemalja, i žene u Srbiji i Hrvatskoj sve kasnije postaju majke.

Saznaj više:  Srpski lekari: Kako smo izveli istorijsku transplantaciju

Zvanični demografski podaci pokazuju da je u 2013. godini prosečna Srpkinja imala 26,4 godine kada je rodila prvo dete. Dvadeset godina ranije to je bilo sa 24,3 godine. Slično je i u Hrvatskoj: 2013. prosečna prvorotkinja imala je 28 godina, odnosno bila je tri godine starija od one iz 1995.

Žene sve kasnije postaju majke

Razlozi za ovakvu statistiku jesu brojni i opravdani. Neke žene odlažu majčinstvo zbog snažnog ekonomskog pritiska koji ih primorava da rade više i posvećenije, ne bi li sebi osigurale karijeru ili kakav-takav siguran posao. Neke se (legitimno) boje da će zbog trudnoće i porođaja ostati bez posla. Mnoge sumnjaju da će uopšte biti u stanju da svojoj deci omogućsolidnu i sigurnu budućnost, dok neke oklevaju jer nemaju partnera.

Na Balkanu će se retko ko osuđujućom opaskom osvrnuti na muškarca bez dece starijeg od 30 godina i nikada niko ovde neće čuti da se “muškarac nije ostvario u ulozi oca”. Ta primedba rezervisana je za žene.

Međutim, Balkan je i područje na kome se žene svakodnevno suočavaju sa snažnim pritiskom da postanu majke, a one koje zađu u “ozbiljne godine” a još nemaju dece često nailaze na (ne)izgovorenu osudu u svojoj okolini.

Smiljka Tomanović, profesorka sociologije na Beogradskom univerzitetu, objašnjava da je u Srbiji i dalje snažno uvreženo verovanje da je žena kompletna, odnosno da se “ostvarila u potpunosti” tek kada postane majka. “Nikada nećete čuti kako se neki muškarac konačno ostvario u ulozi oca, zar ne?”, poentira ona.

Foto

Žene pritiska i društvo i biologija

Pritisak koji žene osećaju ne dolazi samo od društva već i od biologije. Stručnjaci upozoravaju da ženska plodnost počinje opadati između 25. i 35. godine i da se taj pad dalje s godinama ubrzava, stvarajući objektivne teškoće da se zatrudni nakon 40. godine. Ruku pod ruku s tom, ide i činjenica da što je žena starija, raste i verovatnoća da će imati neuspelu trudnoću ili pobačaj.Zamrzavanje jajnih ćelija, od teorije do realnosti u Srbiji

Postupak zamrzavanja jajnih ćelija, poznat i kao krioprezervacija, danas je uobičajen u reproduktivnoj medicini. Za razliku od prirodnog ciklusa u kome sazri samo jedna jajna ćelija, u ovom slučaju ženino telo se podstiče na proizvodnju većeg broja ćelija kako bi se od njih mogle odabrati one najbolje. Stoga, kao i u postupku potpomognute oplodnje, pre uzimanja jajnih ćelija žena prolazi kroz postupak stimulacije hormonima koji će podstaknuti jajnike na sazrevanje petnaestak ili više ćelija. Jajne ćelije se potom zamrzavaju na temperaturi od otprilike minus 196 stepeni Celzijusa. Kada žena odluči osnovati porodicu, jajne ćelije se odmrzavaju, bivaju oplođene spermom partnera ili donora i smeštaju se u uterus.

U Sjedinjenim Američkim Državama ova procedura košta otprilike između 10.000 i 15.000 dolara, a u Velikoj Britaniji između 3.500 i 5.000 funti.

Saznaj više:  Omega-3 masna kiselina: Koliko masne morske ribe možete da pojedete?

Kako je to u Srbiji i Hrvatskoj

Žene koje u Srbiji ili Hrvatskoj požele zamrznuti svoje jajne ćelije suočene su s ograničenim mogućnostima za realizaciju tog poduhvata.

Srpski zakon ne zabranjuje eksplicitno social egg freezing, ali ono se može sprovesti samo na nekoliko klinika.

Ova metoda je za sada još uvijek nova i ne previše poznata i bliska široj populaciji”, kaže Ana Crnobarić-Obradović, direktorka jedne od klinika koje pružaju ovu uslugu. “Zato je jako važno da podržimo svaku ženu koja se odluči na ovakav potez iinformišemo je o svim prednostima i manama odlaganja majčinstva”, dodaje, ističući koliko je važno da žene znaju da je najbolje vreme da zamrznu svoje jajne ćelije između 25. i 35. godine života jer su one tada najboljeg kvaliteta.

U Hrvatskoj, Zakon o medicinski potpomognutoj oplodnji dopušta zamrzavanje jajnih ćelija u slučaju da je žena izložena riziku da ostane neplodna iz raznih medicinskih razloga. Zakon ne pominje eksplicitno zamrzavanje jajnih ćelija u formi social egg freezinga, ali Mirna Ćurković iz Udruge “RODA – Roditelji u akciji”, udruženja zainteresovanih građanki i građana koja se zauzima za dostojanstvenu trudnoću, roditeljstvo i detinjstvo u Hrvatskoj, kaže da ne klinike nude ovu proceduru.

Bebi-turizam – Češka

Pa ipak, i žene u Srbiji i one u Hrvatskoj imaju još jednu opciju. Zakon nijedne od ovih država nikome ne brani da svoje jajne ćelije zamrzne – u inostranstvu.

Saznaj više:  Kontakt centar

Prestonica Češke Republike postala je jedna od glavnih tačaka ove grane medicinskog turizma, što zbog klinika s dobrim renomeom što zbog zakona o vantelesnoj oplodnji, koji je znatno fleksibilniji u poređenju sa zakonima većine ostalih država.

Jedna od posebnih pogodnosti jeste ta što češko zakonodavstvo dopušta oplodnju doniranim jajnim ćelijama dok žena ne napuni 49 godina, što je daleko iznad starosne granice koju dopuštaju druge države, posebno na Balkanu. Osim toga, zakon takođe garantuje anonimnost donora sperme i donora jajnih ćelija, što nije slučaj s mnogim evropskim zemljama, uključujući i Hrvatsku.

Svi sagovornici se slažu u jednom: bilo da odaberu da porade na potomstvu prirodnim putem ili da ga zamrzavanjem svojih jajnih ćelija odlože, tu bi odluku trebale doneti pre 35. rođendana.

Izvor: N1info

Možda vas interesuje i ovo:

Podelite

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *